Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

21

нужне, и полезне Србима свију редова, свештенику, трговцу, занатлији и самоме земљеделцу“.

Од 1835 године Новине Србске су одиста постале нешто живље. Те године Србија је добила свој први устав, поводом тога устава биле су многе изјаве, беседе и манифести, на основу тога устава започета је нова организација државе, и званичан лист имао је чиме попуњавати своје ступце. Али поред тога дато је знатно више места и књижевности, економији, хигијени и Т. д. Нова рубрика „смјесице поучителне и забавне“ била је за ширу публику. Лист је почео добивати мало шири карактер, обраћајући се тако „љубитељима обшчаго блага и свим ревнитељима народнога књижества и изображенија“. Прве две године Новине Србске изилазиле су под стручним уредништвом искуснога Димитрија Давидовића. Новустав, познат под именом „Сретењског Устава“, коме је он био главни творац, донео је знатне промене у његовом животу. Давидовић је у меденом месецу уставности постао „попечитељ внутрених дела и просвештенија“, и на томе месту остао је свега шест недеља. 16 марта 1836 добио је наредбу да уређивање званичнога листа преда Димитрију Исајловићу, 17 марта Кнез је укинуо Устав, а за Давидовића су дошли рђави дани. Јула месеца посланик руске владе барон Рикман назвао га је „усијаном главом“ и „револуционаром“, пријатељем Француске и њених уредаба. У јесен 1836 Давидовић је изгубио право да носи титулу кнежевског саветника, и дошавши у немилост, склони се у Смедерево, где у оскудици и у тами 25 марта 1838 умре овај вредни оснивач српске штампе у Х1Х веку.

Димитрије Исајловић, који није имао новинарске способности свога претходника, уређивао је лист слабо, а поред тога старао се да га учини што безбојнијим, имајући пред очима како је зло прошао Давидовић са својим уставним идејама и са својом личном иницијативом. Поред тога, лист је материјално рђаво стојао. Писмених људи тада у Србији било је још увек мало, а