Iz moga ratnoga dnevnika : (zabeleške iz ratova 1912.-1918.)

Чапа (РАТНА ЕПИЗОДА ИЗ 1913. ГОДИНЕ.)

Од многобројних преживљених наших ратних епизода из рата са Турцима и Бугарима, изгледа да ће и ова Чапина тући рекорд.

После добијеног Куманова и прегаженог Лаба и Косова, Душанов Призрен био је центар за оне трупе, које су форсирале дотле невиђену, неосвојиму и непролазиму Албанију. Гро коњице уживао је благодети призренског варошког живота, деташујући само извесне делове окулационим одредима албанским. Они, који су тада боравили у Призрену, у ошштој ратној хуци, наслађивали су се свима задовољствима зимске и пролетње сезоне, сезоне забава, дочека и испраћаја, уз звуке наше војне музике, Нису изостали ни спортови, излети у дивље али н чаробне околине призренске, Преживели тадањи обитаоци Призрена свакако се још и сада сећају лепе амазонке и ваљада јединог женског седла кога је Призрен видео.

Бугари су ускратили то задовољство и трупе из Призрена су евакуисане за бугарски фронт.

Испраћа се коњица од свију војних ауторитета призренских и дефилујући кроз криве и уске призренске улице, а у последњим њеним редовима појављује се и он, наш јунак »Чапа«. Сеиз дотичног коњичког официра води га, јашући свога коња, а на »Чапи« женско седло модела чувене париске фабрике за женска седла Флерио. Грохотан смех!... Сена ни мало изненађен, можда и поносит пријатним испраћајем надлежних, испрсио се и подиграва и самога »Чапу« заједно са женским седлом.

Коњица форсира, чело и не мисли о зачељу. Скопље се прелетело свакако са истим испраћајем »Чапе«, Пред саму зору онога кобнога јутра стигло се на чувену коту 550, пред Рајчанским ридом. Канонада и прасак поздравили су долазак коњаника. Улетело се у ту општу вреву, и у моменту одлучивања, на демаркационој просторији између наших и Бугара, витла, лети и прескаче ендеке и ограде, једно отргло кљусе пренеражено штрапнелским распрскавањем, а на леђима му штрче два рога женскога седла,

Никоме није до смеха, никоме није до шале, али се кроз све борбене редове захори виц, шала н смејурина.

Коњаници провришташе од смеха и колико их глас држи, призивају »Чапу«. Он се моментално зауставља и решава коме ли ће царству. Обасипају га шрапнели, наравно не баш њему намењени. Он наћули ушт, фркну и врати се своме стаду — својој јединици.

етапа сатри

ко