Iz moga ratnoga dnevnika : (zabeleške iz ratova 1912.-1918.)

Неки податци из арнаутске побуне 1913, дод.

Арнаутска побуна у Септембру 1913. год. недовољно је расветљена. Јавност о њој мало је обавештена. И ово мало сачуваних података свакако ће добро доћи, да бар у неколико потсете и расветле те непријатне дане.

-.5. Септембар. Данас прослављамо свечаност анексије нових крајева. Докле наши топови објављују преко Дрима — Албанији данашњу Велику Србију; докле пред пуном црквом дебарском наш дебарско-кичевски владика Варнава, јединствено мирским, народским, језгровитим говором 06јашњава својој пастви значај данашњега дапа; докле нов дебарски началник, познаник ових крајева Ћирковић, после прочитане прокламације представља Србију и силу закона нашега овим досадањим госама без госа арнаутских; докле цурла п домбуан-топан удара кроз Дебар, а сиротињи општина дели из казана, буради и са ражња — дотле се опојавају и превијају мртви и рањени код Мура! Граница и предстража се повлачи Дриму, а одметници, Маћани и Хоти, смењују се код албанске предстраже и туку наше Шумадинце из деветнаестог пука. Ко је наш комшија преко Дрима Са киме ћемо се ми овамо разграничаватиг Постоји ли и хоће ли постојати каква држава, која ће се и овде граничити са Србијом; Или смо овде ми ти, који треба да ради Европе документујемо дивљаштво Арнаута, да би се што пре решило који ће од европских принчева добити круну Албанијег И ако једна овдашња изрека каже: »Дебар је у стању да плати Цариград, ако се запали«, ипак ми изгледа, да је његовом господарству и безвлашћу одзвонило. Нема више харача и порезе за дебарске бегове, по за државну касу. Бетови су сада рентијери и живе од ктрија издатих им кућа српским падлештвима. Све је остало фукара.

Са Барјак бег џамије, мога комшилука, хоџа пева вечерње, а јан ако погледам преко Дрима м Малог брата далеко кров Маћу ка Јадрану, ипак мислим на моје и вас, тамо по Београду...

6. Септембар. Дивизион сам примио данас по подне од мога Команданта, који сутра јутром креће на осуство. Одмах сам написао наредбу и регулисао према бројном стању људи, 57 на батерију, н броју коња, 41 на батерију (са рањавим н болесним после завршених операција) укупно у дивизиону 174 људи и 123 коња — да у случају узбуне буде спреман у сваком тренутку бар по један вод од два топа на батерију са одређеним бројем муниције поред топова смештених у топовској шупи. Остатак људи до мирнодобског састава (82 на батерију) још се није вратио из Србије, куда је одвео резервисте и коње пописане, за Ужице, тде се имају демобилисати. Све спрема је у магацинима (примљени кара-

— 50 =