Iz moga ratnoga dnevnika : (zabeleške iz ratova 1912.-1918.)

Интересантније опаске пред побуну од дана доласка у дебарски гарнизон (18. августа 1913.)

1. Понашање Арнаута, без мало свију, било је, што им је у осталом и у природи, подло и нелојално. И ако је сваки од војника и официра, као и сама држава, све узимала за готов новац, ипак су се и у тим приликама покавивали ба негодовањем и непажњом. Дрзак поглед п неуклањање при сусрету, падало је у очи. Поштар се жалио полицији, да известан трговац Арнаутин до куће. Шаћир бега, увек презриво пљуне кад год прође поред њега.

о. Пало је у очи извесно вршљање неких страначких типова, као и њихово дуже бављење (око 10 дана) у Дебру, гостовање код Арнаута варошких и шетање по вароши, Кад год сам питао који су, одговарано ми, да су јевреји — трговачки агенти из Битоља и Солуна, дошли због трговине. Неки од њих отишли су са Шаћир бегом колима, када је ОБ кренуо за Битољ.

Три до четири дана бавио се у Дебру један сумњив странац и странкиња. Кажу, да је он американски мисионар, а она рођена Бугарка делили су новац сиротињи. Он је у почетку изјавио, ла незна арнаутски, а међутим је говорио перфектно и једнако шетао са Арнаутима. За њега сам чуо, да је и за време наших операција у турском рату виђен код Куманова и по Албанији. Тражили су обоје да им се дозволи да иду из Дебра за Призрен. За време бављења у Дебру чешће су виђани и по дебарској околини, О њиховом раду зна срески писар Станојевић. Они су напустили Дебар на 3 до 4 дана пред побуну. Отишли су преко Маће за Драч.

На 3—4 дана пред побуну долазили су два Арнаутина са оне стране наше предстраже (која је тада била на Малом брату) због неких оваца. Изгледа ми, да су они том приликом морали донети неке поруке за дебарске Арнауте.

Пало је у очи последњих дана, да су учестале шетње, дотле повучених була. Изгледа, да су оне биле пошта и разговор између Арнаута.

Када смо се вратили из цркве 5. Септембра као дана прогласа анексије, код подигнуте трибине, одакле је началник требао да прочита указ, није било никога, и ако је добошом објављено, да сви дођу и чују читање прогласа присаједињења. После су мали број накнадно прикупили.

Одлазак Шаћир бега за Битољ на 3—4 дана пред побуну, сумњив је. Он је обично и раније (пред побуну Малесије) био нестао. Обратио сам још тада пажњу некима да га треба пратити.

Имајући у обзир све горње, напоменуо сам Команданту Дивизиона, те смо на дан анексије за почасну паљбу наредили да се понесу и карабини и бојева топовска муниција, бојећи се да пошто је сво чиновништво и официри у цркви, Арнаути не приреде каково изненађење.

Воднику, који се је повлачио од Пишкопеје, рекла су два Арнаутина, да су и Бугари са њима. Он је наредио, те су их обојицу стрељали.

За време бављења у селу Извору пуким случајем пала су у очи честа вршљања, око наше линије, неких калуђера из манастира Св. Пречисте.

— Ба) —