Iz nove srpske istorije

120 __ МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

могао заборавити одговор који је дао један високи британски чиновник, за време Бечког Конгреса, неким српским изасланицима, који су молили за Сритавску интервевцију у корист својих сународника. Када су му они поменули страховате зулуме после турскога уласка у Србију 1813, он их је потсетио да је Енглеска тако далеко од Србије, да јој не може бити ни од какве помоћи. Д-р Куниберт имао је нарочити задатак да претресе ово питање са Хоџесом, и он је донео Кнезу овај одговор ; Велика Британија у стању је да чисто дипломатским путем заштити Србију, њене повластице и њенога Кнеза; магериална средства којима Велака Британија располаже, дају свима њеним дипломатским актима страховиту тежину у међународним питањима и у свима земљама, чак и оним земљама које су биле даље и са којима су везе биле теже него што је то био случај са Србијом. Као услов своје заштите, Велика Британија тражила је само, да Кнез Милош верно испуњава према Порти своје дужности васала, а Порта ће од своје стране поштовати уступке које је учинила Србији.

ТУ,

Непријатељи Милошеви пратили су све пок"рете британскога заступника и узбуњивали су: својим извештајима руског консула у Оршави. Консул је одмах слао те извештаје у Петроград, и у исто време јављао, да ће се опште незадовољство у Србији прегворити у отворену буну, ако се Милошева тиранија не сузбије каквим законом о унутрашњој управи. Вести о Хоџесовом угицају на Милоша и страх од могуће буне учинили су такав утицај на петроградски кабинет, да је покушао учинити крај и Милошевом апсолутизму и интригама британскога агента. Руска влада одлучила је да покрене наново српско уставно питање, на коме читаву годину дана није ништа радила. Ради тога, цар Никола, који је "7 то време био на маневрима у Вознесенскоме,