Iz nove srpske istorije

141 : МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

претреса српске ствари са Великом Британијоу. 16 марта он је упутио Понсонбија да препоручи Порти да Турци који станују у вароши Београду, оставе своја имања, „уз правичну новчану накнапу коју би им платио Кнез“. Британска влада није одобравала чисту и просту евакугцију, него је гледала да реши питање посредством откупа, што се Милошу потпуно свидело, јер то је и он сам предлагао 1830, али је тада Порта забранила муслиманима продају имања која је већ била почела, У исто време, Палмерстон је издао упутства амбасадору у Цариграду да учини кораке на Порти „да се одмах поправи оно нашта се становници Босве жале". (ООдиста, око половине фебруара, Милош је показао Хоџесу једно писмо од православнога архиепископа босанскога, у коме је овај говорио о могућности буне због притиска муслимана над православним становништвом, Милош је тражио енглеско посредовање у њихову корист, и Хоџес је о томе писао и министарству спољашњих послова и амбасадору у Цариграду. И не чекајући наредбе и:

ондона, Понсонби је предузео енергичне кораке у корист угњетенога становништва и покренуо Реши“. пашу да тражи поводом тех жалби, али не казујучи откуда за њих зна, објашњења од босанскога везира. ')

Понсснби није журио са покретањем београдскога питања, чак ни онда када је био добио упутства од министарства спољашњих послова, Он је опоменуо Хоџеса 27 априла, да човек не сме тражити сувише много у један пут, — и овде је он без сумње мислио на евакуацију Београда, — и да. треба ићи полако, и решавати једно питање по једно, да се Порта не би уплашила. Једна обазрива политика, потпомогнута новцем који је Милош мислио. да проспе међу чланове Дивана, обећавала је, по мишљењу лорда Понсонбија, врло добре резултате. Понсонбијев план био је добро смишљен, Имале су

1) Понсонби Палмерстону, 13 марта 1838