Iz nove srpske istorije

160 МИХ, ГАВРИЛОВИЋ

уверењу које је стекао у Цариграду, да су Султан и његови министри сити Руса, и да би једва чекали да се ослободе њихова господарства, Али они очекују какву одлучну демонстрапију Велике ританије у њихову корист, која би им показала. да је та земља у стању прискочиги им брзо у помоћ и спречити улазак руске војске и марине у Цариград. У другоме писму од истога датума, он је писао: „Судбина кнеза Милоша сада потпуно и једино зависи од осећања части и искрености Владе енога Величанства, за коју он мисли, како ми је више пута рекао, да се обвезала према њему на потпору и заштиту, — и без сумње није потребно да тако често понгвљам Вашем Лордству, да се, ако пропадне независност Србије, неће ни друге области европске Турске моћи сачувати од рускога господарства и надзора; с друге стране, ако би се десило да Влада Њенога Величанства нађе из којих било разлога за умесно да дигве руке од Србије и остави кнеза Милоша без одбране од руске освете, онда је са британским утицајем свршено у целој европској Турској, — и у будуће сва обећања Владе Њенога Величанства биће примана, у најмању руку, "са неповерењем.":) Е 7 новембра лорд Палмерстон одобрио је Хоџесову идеју да се саветује Кнезу, да не пристаје на доживотни Савет, ако би Порта, на захтев Русије, хтела да му га наметне, али да његово непристајање не буде у сувише одсудној форми. У место што би дао једну категоричку изјаву, која би могла послужити Русија као изговор да тражи од Порте принудне мере, или да јој понуди своју нотпору, — Милош је имао да учини само писмене представке, и да једном продуженом преписком одлажествар непрестано. По свој прилици, и сама би Порта ишла на руку овоме развлачењу :). У другоме писму истога датума, у одговор на Хоџесово писмо од !Ф

1) Хопес Палмерстону, 10 октобра 1838. 2) Палмерстон Хоџесу, 7 новембра 1838.