Iz nove srpske istorije

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 17

ском спору; сраску пак понуду приписивао је моментаној нужди, и сумњао је у њену искреност (крај септ. 1809). „Интереси Аустрије, писао је он цару, захтевају да Србија припадне или Порти или нама." У данашњим приликама, разлагао је даље, Србија не би могла никако припасти Аустрији. То би довел, Аустрију у неизбежан конфликт с Портом, а и Наполеон неће никако допустити да Аустрија заузме српске тврђаве, Независна пак Србија била би само поприште интрига Русије и Француске. Аустрија треба дакле да узме улогу посредника између Србије и Турске, и да посаветује Порту да се користи тре- . нутним удаљењем руског агента из Србије, да начини.мир са својим поданицима, и да тако предупреди мешање француске владе у српске послове, Франц ! се сложи с овим мишљењем, и у том смислу биле су дате инструкције аустриском посланику у Цариграду. Ш

Ово је у главноме гледиште Аустрије на српско питање. (дна жели да се Србија врати у покорност. Султану, те да се тако мир поврати на њеној јужној граници. На тај начин она не би више зебла с те стране од руског или француског утицаја, који би могли експлоатисати српски покрет у смислу својих претензија на Турску. Француска се бечким миром, који је у ово време био закључен, врло била приближила Србији, јер је, поред осталог, добила од Аустрије и један део Хрватске,

Ове понуде Карађорђеве, иако је прошла опасност од турске инвазије, дале су повода повим преговорима. Он је изјавио, 17 дец. 1809, да је жеља српског народа да дође под власт аустриског цара, али ако то политичке прилике не допуштају, онда да Србија остане подана Порти под заштитом аустриском. Аустрија одбија ове понуде, и прима се само посредништва за мир, али оно није донело никаквих резултате. Порта је стављала врло тешке услове. Док су устаници тражили да очувају своју унуграшњу органазацију, војну и цивилв;,

Из српске историје 2