Iz policiskog života : anegdote, crte, epizode. Sv. 1

„КАФЕ-ШАНТАН“.

...Из добре је породице. Дедови су његови записали своја имена у српској Историји у ратовима за ослобођење. Он је био чиновник, али се тамо не задржа дуго. Његов живи темпераменат тражио је промене. Није био задовољан са једноставним склапањем „биланса“ и свакодневним завођењем рачуна по канцеларијама. Пиштољима и дугим „шешанама“ прошло је време, није више могао поћи са њима као његови претци — но је ударио са свим другим путем. Кад би некако његови дедови могли да устану из гробова и да га спазе за „келнерајем“ како прима „тантузе“ за источено пиће и узето јело са „шубера“ — они би се од њега окренули и поново полегали у гробове своје, молећи, да се на њих навали још теже стење, само да се више не подигну и не гледају свога потомка... Али, тако је морало да буде! Време јури и руши све за собом. По некада оно се дрзне да поруши — и традиције...

Он је оставио своју службу и узео под закуп највећи „кафе-шантан“ у вароши. Као дете новог времена, проценио је: што ја да се целог свога века бакћем са „суфицитом“ и „дефицитом“, кад ми је овде сигурнија рента. Говорио је: истина, не спавам као остали свет што чини, али све једно: претворићу дан у ноћ... Кад сви спавају, ја ћу „печалити“; кад сви устају — ја ћу се одмарати...

Посао је сваки часан, само кад се на часној основи ради. Па шта се најпосле има и њему пребацити2 Ако се хоће да одмерава на „драм“, зар су