Iz tame na svetlost : odjeci života. Knj. 4

И ПРАШТАЊЕ ЈЕ ХРАБРОСТ)

_„Рече Господ причу ову: царсшво небеско је као човјек: цар који намисли да се прорачуни са својијем слугама. И кад се поче рачунати, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата. И будући да немаше чим платити, заповједи господар његов да га продаду, и жену његову и дјецу, и све што има; и да му се плати. Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: господару! причекај ме и све ћу ти платити. А господару се сажали за тијем слугом, пусти га и дуг опрости му. А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својијех другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше говорећи; дај ми што си дужан. Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: причекај ме, и све ћу ти платити. А он не хтје, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга. Видјевши пак другари његови ша] догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару својему сав догађај. Тада га дозва господар његов, и рече му: зли слуго! "сав дуг онај опростих теби, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, каои ја на те што се смиловахр И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој. Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својијех“. (Јев. Мат. УШ, 23—85)..

Човек је, др. сл. створен да живи у друштву; он је нераздвојни члан свеопште људске заједнице, која се зове човечанство; најмања друштвена заједница јесте породица, највећа — јесте заједница свих племена на земљиној кугли.

1) Говорено у цркви св. ап. и ев. Марка, Х1 недеље, — 28-УШ-1926 г.