Iz tame na svetlost : odjeci života. Knj. 4

МИНИ 17

29:

— одређују однос човека према другим људима, према ближ-

њима. Лагати, украсти, убити, сведочити лажно, бити немо-

ралан, — биле су најобичније појаве и код јеврејског народа, у коме се чувала вера у једнога истинитога Бога. Првим заповестима подизала се и јачала "вера, а по том се, подизао“ и јачао морални однос међу људима Ситовог потомства. Век. судија и доба првих царства то најочигледније казује. Доцнији. историјски развитак јеврејског народа, који је, буди речено,. носио најеластичнију али и најспекулативнију душу, убеђује“ нас: да је културни, политички, просветни и духовно-морални напредак зависио од испуњења десет Божијих заповести. А крајња сврха овим Божијим заповестима била је:

припрема за долазак Обећанога Месије — Христа Емануила, који ће подићи човека до најпотпунијег сазнања о једноме“ Богу — Богу Оцу, и сазнања, да су сви људи широм целога

света међу собом браћа. Биши браш и братски живеши, ешо“ добра и ето спасења човека у друштвеној заједници, као и. добра и спасења друштва у свима његовим облицима.

Оно, што пре свега ремети правилни и правични однос међу људима јесте непраштање, које долази услед неиспуњења обавеза један према другоме, или услед суревњивости,. зависти и злобе према онима, који су у повољнијим материјалним или моралним (приликама. Богати кућевласник, који би сиромашној породици опростио дужну кирију, уместо искоришћења законског права о продаји ствари, — више би добио пред Богом и у очима света, него што би добио од. ма како велике наплаћене дужне кирије! Сви знамо, да људи у данима нужде, беде и невоље залажу своје најмилије и најдрагоценије ствари; па не само то, него залажу и своје непокретно имање под најтежим условима, који се ретко кад. могу испунити односно откупити. „Меница“ и „иншабулација“ то су законска права, која богаташи поготову увек до крајњих граница искоришћују на штету нужних и невољних. Додајте томе „зеленаштво прерашно“ и „шорашно богашсшво“, —- па ћемо тек онда моћи схватити суревљивост, мржњу, злобу, и освету материјално пригњечених људи. Сви тврде. љуб. сл, да су људи после рата „нервозни“ — пргави, напрасити, нестрпљиви, завидљиви и груби себичњаци. Да неко. прасне, наљути се, да изгрди и изговори свакојаке неуљудне: