Iz tame na svetlost : odjeci života. Knj. 4

превару сина Исава! Плакао је велики пророк Мојсије видећи како његов и Богом изабрани народ заборавља свога Господа и игра око златног телета; плакали су цареви Давид

и Соломун над сујетом и таштином | овога света!.... Плачи.

плач до Христар!....

Дође Христос Богочовек, дође спасење свету и усели

се радост у људе; настаје царство Божје на земљи, јер се.

проповеда свето Јеванђеље; сиђе Бог на земљу, али гле! Плач у свету не престаје; плач и даље непрекидно прати човечји живот. Сам је Христос плакао за умрлим другом, праведним Лазаром. У опису о Лазаревом васкрсењу стоје и ове речи у св. Јеванђељу: „Ударише сузе Исусу“! М зар не плакаше Он за несрећном судбом неверних и покварених Јудеја и Јерусалимљана: „и кад се приближи, угледа град ш

заплика за њим“! (Лука Х1Х—41) Спаситељ, дакле, није до-

шао да уништи плач, жалост; да је то хтео, Он би то и

учинио. Плач би се уништио, кад би се у суштини изменила

природа човечје душе; другим речима, кад би човек био лишен способности осећања, која се обичним језиком назива срце. Све што је Бог створио савршено је, и мењати суштину створенога, противило би се свезнању Божјем. Грехом је човек пореметио своју духовну природу, а уклањањем греха поправља се и усавршава се човечја душа. Ослобођење од греха порађа радост; гомилање грехова развија тугу, жалост и плач, јер грехом дођоше болести и смрт. А како су сви људи грешници, то је плач нераздвојни пратилац живота и после Христа. Спаситељ је дошао да спасе човечанство од греха, имено, да дарује радост души, а та радост јесте царство Божје н на земљи, које условљава и вечно небеско царство.....

Пре него што је Господ оживео мртваца, рекао је тужној

· мајци: „не плачи“! Тако је Он свакад говорио: свима онима, који су оплакивали смрт својих милих и драгих. „Не плачите, јер је Бог живих а не Бог мршвих; ваши су покојници живи душом својом у обитељима Оца мога небеског; беху дани,

када нисте знали за њих, па ни за себе; они су вам били српу |

драги и чинили су радост, наду и утеху, и ви хваљасте Бога за милост Његову; ви говорите, да сте лишени радости, наде

Ло