Iz tamnog vilajeta

55

горци у олакшању, са кнезом, гледаху своја, посла, сама оставише Незнанца да болује. Само по која баба, више за провод себи, долазила би му да га обиђе и понуди.

Али гушобоља заситив се беле пуначке деце Равничана, зажеле се њине, и опет крену Загорју. Полако, полако па једног свечаника, у сутон ушуња се у кућу кнеза. Домаћи беху негде на части, мала Јагода сама спаваше. Нигде је не вођаху умиљату јер мирисаше на мартовско цвеће, а урокљиво око вреба одкуд му се не надаш. |

Осети је Незнанац коварну где се пришуњала. Па се дигне, штап и торбу потражи и крене кући мале Јагоде. На небу се измењаше зорњача, па дан, па вечерњача, а он још једнако иђаше. Боже, како је споро ишао! А до куће мале Јагоде долетела би трипут хитнута, стрела. Тек у друго глуво доба. стиже и закуца, на врата.

»Где је мала Јагодаг«

»Јаој нама, мала Јагода спрема се на пут у земљу анђела!«

А на другој страни куће попрскаше окна, да се жижак узнемири и сенке задрхташе по зидовима. Онда се све утиша и би благо у кући мале Јагоде.

Незнанац се укипи крај детињег узглавља, дете се у сну насмехну. И целу ноћ домаћи по закутцима сћућорени гледаху у њему џиновског неког стражара. А кад се објави зора искрадаше се Незнанац да га не примете. Али га приметише.

уОстани, Незнанче, сад видимо од којих си!«

Беше већ на вратима.

уОстани, Незнанче, добро се мора. добрим платити. Хоћеш на далек пут, а уморан си. Остани код нас. Пуни нам торови оваца, млекари смока, двориште живине. У бурадима