Iz tamnog vilajeta

64

на утрини између два села, или у заветрини на. безименом потоку, или у трли при брду, или ђаво га знао где. Јесте, али зар у памћењу моје тетке није се неким чудом задржало, да ми мати бремена пође из неке вароши7 Дакле та варош мора постојати. Па онда не заголица ли ме који пут на пупку њено постојање као далеко присуство у свету драгог а непознатог“ И прикучим ли јој се с које било стране, сигурно даће ми знака од себе. Тако је.

Моја тетка у другом наступу памтљивости прода тепелук и половину дуката скине с низа. — »Али не мећи шубару, нити чизме обувај, јер по томе знаћу да се ни ти нећеш вратити!«

Зором треба да пођем, и у чекању кочијаша прилегнув, и с тетком више главе, чујем ноге у опанцима тапћу улицом и (да ли кроз овлашни сан или будан2) песма да се пева. Да знате каква и којим гласом извијена песма, браћо! Не смем вам је отпевати, а речи ове су: »Маријано, цвете убави!ј« Је л' да сасвим просто А ето, од тога у мени би као да ме залуталог зове на чистину драги глас, па га не чујем више и не знам с које ми стране допре, али свој бистри траг остави у мени мутноме. С које ли обале, којим путевима донета би да. освежи моју смрадну ноћг И није ли у њој позив, можда, мени путнику у беспуће»

— Кочијашу, бато, по шубари те знам

који си! Не управљај лево ни десно; пусти ко-

њима на вољу, да нас возе где знају, тако ћемо ваљда наћи тражено! Он десни засуче брк а левим кресне оком на мене. — Кочијашу, за. ту шалу морам те волети. И пољубим га у топли потиљак. Он већма накриви шубару, зачкиљи у међу планине и неба и, кришом, да се једва чује, запева: »Маријано!...«

— Од куда теби та песма у срцу, кочијашу; Да ли је понесе отиснув се од родине, па ти је мами путг Или је причу негде на ко-