Iz večnoga izvora : stihovi

Ja sam, braćo sluga vaš... Blagoslovi službi moju, Oče, naš, Oče naš!

U drugoj pesmi «Njiva» zbivenoj i jasnoj, kao dragoceni kristal, pesnik takodje — za dobro seme, koje su braća-ljudi usejali u njegovu «njivu-diušu» — odaje Bogu hvalu, a braći daje — plodove!

Zakon duha jeste veliki Zakon služenja. Onai, koji je pronašao «Večni Izvo», ne može, a dane ispuni tajZakon. Pesnik, iz čije su se duše izlili stihovi «Braći», «Čoveku», «Pred čistim srcem», «Njiva», «Putovanje» i. t. d., dokazao je svoju blagorodnu želju, da i svoju braću uvede u božanstvena svetilišta poznanja.

Drevna, iskoni postojeća Mudrost našla je i u našem pesniku, kao što je i u svim vremenima nalazila, ma da ne često, pesnika-sveštenoslužitelja, — novoga žreca:

Prenosan je oltar moj

I ritual je moj raznolik, Al sveti trepet nosim svud Ko žrec svetolik...

(«Novi žrec»).

Živa rana našega vremena — krajnji individualizam, koji je u svoje vreme bio neophodni etap čovečjega saznanja, treba najzad savladati, jer svaka odelitost, osobenost, kao «amozaštita» nosi u sebi smrt i razru– šenje. Teškom poukom istorija uči čovečanstvo solidarnosti. «Partizanstvo» uzeto u najširem smislu te reči, jeste glavna prepona pobedničkom kretanju Jedinstva Života, no i ono mora biti savladano, ma da ga čovek, i pored svih svojih stradanja, štiti i održava. Idol «partizanstva» političkog, nacionalnog (šovinizam), religioznog, naučnog, literaturnog i svakog drugog, koji ima uvek svoga «reca» i svoj aituab, — jeste MMoloh,

*• ]56