Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“
4
#
4 Ги
195
ћина одборника нашла је, да се то не може чинити једно с тога, што би се могло услед поступка, који је против Одбора учињен, зашета наћи људи, који би из непознавања ствари или из зле воље, веровали у неправилност рада одбореког, а друго. с тога, што Одбор, као извршни орган друштва, нема права да узима натраг предлог, који је на скупу формално решен.
Кад је дакле то свршено, Одбор је морао урадити оно, што је п урадио, т. ј. г. председник његов морао је на трећем састанку скупа (16. јуна) објавити онај резултат, који је на прошлом скупу постигнут, који је са свим правилан, а који се од стране DP. Николајевића као „неуљудно, неправилно протуривање“ представља.
Недостојна је инсинуација која се услед таквог резултата у писму г. Николајевићевом подмеће Одбору, да га је на овакав рад „нагнало уверење, да ће у садањем министру (DH= нанције наћи већег пријатеља за такве спекулације, неро што су нашли у пређашњем министру“. Одбор не рачуна нити има потребе да рачуна на чије пријатељетво. Он не ради за себе, него за државу, за српску војску. Понуда ова, баш ако би нов Одбор нашао за добро да по њој даље ради, не може ступити у живот, ако је Влада, са којом Одбор кореспондира преко г. министра председника, не одобри, а до Владиног пепитивања и до њене слободне воље стоји, да ту ствар одобри или не. Било како му драго, Одбор ће имати уверење, да је савесно и поштено радио на задаћи, у којој је радњи имао права очекивати пре потпору него осуду чланова друштвених.
Према свему овоме Одбор мисли, да ће гл. потписници упротеста“, уверити се, да у раду одборском није било никакве неправилности, а још мање себичних намера. А што DP. Николајевић и неколицина чланова позивају вишу власту заштиту против одлуке одборске, да не би садања управа упропастила хуману установу Црв. Креста код нас, то нека се дотична господа не боје, јер данашња управа друштвена састоји се већином из чланова оснивача овога друштва, која је не само за два рата знатне услуге указала држави и војеци, него која је после рата сазидала друштвени дом и стекла и сачувала готовину од близу 120.000 динара.