Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

XXIV

После свестране дискусије, y којој су учествовали готово сви чланови, главни одбор, имајући на уму, да овај лутријски зајам, — који ујемчава друштву чисту до: бит од два милиона динара, те га ставља у могућност, да постигне свој циљ и изврши ону узвишену задаћу, коју је примио на се, ступив у међународну заједницу, базира на здравој и солидној основи; јер је: 1) амортизациони фонд потпуно довољан за исплату свију згодитака и амортизацију срећака; 2) сви фондови и амортизациони и гарантни, биће депоновани код Народне Банке у Београду, која ће с њима руковати и исплаћивати згодитке и амортизоване лозове; 8) извлачење лозова биће у Србији у дому Друштва Црвенога Крста, примио је 16. Септембра 1905. г. једногласно извештај комисије у начелу и решио: да се позове финансијска група зарад ступања у дефинитивне преговоре.

Већ 1. декембра 1905. г. финансиска група положила је кауцију од 20.000 динара у државним папирима и поднела молбу, да се приступи изради дефинитивног уговора,

Главни одбор је у томе циљу изабрао ужи одбор (од Pm. г. Ћурчића, Јевтића, д-ра Суботића, Занковића и Јездића), који ће са финансијском групом приступити изради дефинитивног уговора.

У исто време умољена је Народна Банка, да прими на се извесне послове предвиђене у уговору о лутријском зајму, и са задовољством можемо известити главни годишњи скуп, да је Народна Банка пристала, да до истека њене садашње концесије може примити у депо на чување и руковање суму од 11 милиона номиналне вредности у српским #', обвезницама, а за рачун Српског Друштва Црвенога Крста, по лутријском зајму, без наплате чуварине или других којих трошкова; али за носао око исплате извучених и амортизованих лозова, као и за остале послове око службе на томе зајму Банка је тражила, да има извесну накнаду за своје трошкове, и то годишње 4000 динара и |", од примљених сума

as ak|a

зе орре ан лофитериа ти

рана зову