Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

од сабље. Минути и фртаљи капљу. један за другим као и његова крв која му кроз прсте цури... Он полако умире. Руке му напустише дроб да куља, и клонуше на земљу. Тамо опет други један рањеник лежи под коњем који се под њим стропоштао. Рањеник непрестано покушава да своју сломљену ногу извуче испод коња. Он се уједа за усне, и после сваког покушаја покуља му модра крв испод јаке из једне мале рупе под дугметом, Још један покушај, па је онда и он миран. Па тако стотине, тако хиљаде! Па онда ето прве ноћи са њеним сатанским самарићанима, са мародерима, који би ради да се награбе што више часовника, кеса, ципела, па и самих кошуља... Ако им ко у томе смета они му брзо смрсе конце тако да је сутрадан, кад амбуланције пошљу своја носила, прилично расчишћено.

„Милост!" узвикује Динан. После толиког убијања сетите се да сте људи!....

Он предлаже помагачка друштва која би помагала извлачити рањенике из метежа борбе, која би помагала на завојишту, која би помагала при пренашању рањеника до ратних болница, која би сама устројавала своје болнице, да олакшају колико толико бреме, која се у први мах товари на државну помоћ." — —

II УЕНЕВСКА КОНВЕНЦИЈА

конференција надлежних — Њене одлуке ми жеље — Прва друштва за

приватну помоћ — Конгрес државних пуномоћника — Међународна

конвенција од 1864. — Санитетска застава Црвенога Крста на белом пољу — Оснивање српског друштва Црвенога Крста.

Добротворно друштво у Женеви, коме беше задатак да потпомаже развитак човекољубља, у својој седници од 9. фебруара 1863. проучавало је предлог својега члана Ханрија Динана и одлучило је да се пре свега сазове једна конференција надлежних људи, који би имали да реше, може ли се та мисао и остваритиг

Та се конференција састала под председништвом Густава Моанијера и донела је овакву резолуцију:

„Међународна конференција, желећи да притиче у помоћ рањеницима у оним случајевима у којима је недовољан војни санитет, усвојила је ове одлуке:

Чл. 1. У свакој држави и свакој земљи треба да постоји један одбор коме ће бити задатак да у случају рата свима средствима притиче у помоћ војно-санитетској служби.

Чл. 2. За потпомагање тог одбора могу се образовати пододбори, колико је год потребно и гл. одбор управља свима њима.

Чл. 3. Сваки гл. оддор има ступити у свезу са земаљском владом, да би ова примила његове услуге кад случај затреда.

Чл. 4. У мирно доба одбори и пододбори спремају све што је нужно у време рата нарочито сан. приборе, и изображавју зообровољце болничаре за њихову службу.

прања S a