Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

Сл ~

Докле му пена није ударила на уста па онда га је обесио за ноге, и запалио му навиљак сена на грудима. Војници су га тукли по глави. У Куманову тукли су тридесет жена свештеничких и учитељских. У Врању су тукли председницу женског друштва, тукли су и трудне жене, и то по разголићеном трбуху, услед чега су оне побацивале, НеКима су избили зубе. Другима су висила парчета коже и меса сва поцрнела од трулежи. Једна жена у Куманову је полудела од бола. Поједине жене су тукли по полним органима. | Бугари су ударали људе и на морална мучења. Кад су вешали или стрељали своје жртве приморавали су њихове породице да прису= ствују. У Сурдулици приморали су све жене које беху у црнини за својима да играју на гробљу изкасапљених Срба. Над онима који беху под полицијским надзором држана су сваки дан саслушања од по неколико сахата. Жену официра Јована Бабунског три пута су водили на стрељање, или су јој рекли на вешање и сва три пута, пошто је издржала самртни страх, враћали су је у затвор с обећањем да ће се пресуда сутра извршити. Угледне старешине приморавали су да чисте нужнике или су их презали у кола као стоку. У Прокупљу је начелник окружни наређивао да се све жене искупе на пијаци, и да се построје у фронт, па их је онда грдио и пљувао у лице. Пожаревачки начелник радио је то исто само је додавао да оне воде развратан живот. Силовања. У сваком округу има читавих села, у којима становници тврде да ни једна женска изнад 12 година није поштеђена. Бугарски владика Мелентије проповедао је у цркви да жене не треба да бегају од бугарских војника, јер баш и ако затрудне то не мари ништа. Често су мајку силовали пред ћерком и ову пред мајком. Често су најпре мучили жене па онда силовали. Бугарски војници убијали су младе девојке ножевима и бајонетима пошто су им одузели девичанство. Чак и официри бугарски убијали су после силовања своју жртву. Два су случаја у Пожаревцу страшна. П.-поручник Чавдарев наредио је војницима, који беху заражени венеричним болестима да силују младе девојке а звер Мијур Фердинанд предао је једну жену —- своме псу... Интернисање. Противно међунар. праву, наређивано директно од бугарске владе нарочито односно свештеника, учитеља, скупштинара, официра „и других сумњивих лица". У великим размерама вршено нарочито у Македонији да би се распало компактно српско становништво. У појединим селима одвукли су цело мушко становништво. Итернисањем беху тако закрчени друмови да су Немци морали да захтевају заустављање интернисања за извесно време са чисто војничких разлога. Начелник врањски Димитров у службеном акту протестује што се интернишу и старци преко 80 година, инвалиди, слепци, реконвалесценти који још нису потпуно оздравили. Он тврди да је мајор Илков интернирао једног врањског лекара, само за то што му се допадала лекарева жена. Многи интернирани злостављани су тако да су умирали уз пут или су стизали у „место опредељења" тако изнурени да су на скоро за тим умрли. Сва наведена мучења вршена су на интернисанима. У Сурдулици беше нарочити одбор за убијање интернисаних. Ту су убијени од познатих људи: Тома Зафировић, нар. посланик, Тома Ђурђевић, председник смедеревског окр. суда, Тома Микић, члан суда

Ае зар ве а пате умањити