Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

ера патке

Бугари заведоше своје школе и цркве. Школе беху пропагандистичке. Сваки је морао дати своју децу у бугар. школе. Ко то није хтео није добијао храну из држ. магацина. У школама се поглавито учио бугарски језик. Проповеди у цркви беху пуне најбезобразнијег шовинизма. Владика велешки Мелентије саветовао је породицама да се не солидаришу са својим сродницима који су отишли с војском, и да их отерају ако се врате казујући им: „Одлазите ви сте Срби а ми смо Бугари". Један књижевник бугарски, по имену Арнаудов учио је људе кроз целу Мораву да је становништво тога краја било бугарско још од најстаријих времена. После сваког таквог предавања изнуђавао је од својих слушалаца писмене изјаве да су они, по својим осећањима Бугари. Свако писмено општење са емигрантима беше строго забрањено. Један човек је шамаран у полицији за то што му је рођак у туђини послао новаца.

Напади на суверенство српске државе. Чим су њихове трупе ушле у Србију Бугари прокламоваше да српска држава не постоји више, да је заузета српска територија постала бугарска земља. Они заведоше

"свуда своју администрацију и своје судове. Чак и кметове доводили су

из Бугарске.

Све што је у Србији било државно присвојила је бугарска влада јер све то беше сада гез пш из. Чак и народна библиотека и рукописи њени и университета постадоше „ратни плен" противно чл. 56. Хашкога регламана. У кућу срп. посланства у Софији сместише команду

„места, намештај посланства је продат, архива конфискована, а секретар

који је постављен да је чува послат је у Хасково као заробљеник.

Извештајни биро бугарског Црв. Крста изјавио је одмах с почетка да не признаје извештајни биро Срп. Црвенога Крста, а бугарска влада је спречавала пошиљке Срп. Црв. Крста у окупирану Србију док их није са свим забранила.

Бугарска узурпација суверене власти у окупираној Србији достигла је врхунац кад је буг. влада, противно чл. 23. Хашког регламана наредила регрутацију по Србији, принуђавајући тако српске грађане да се боре против свога Краља и против своје браће. Резултат тога регрутовања беше бедан. Тада је буг. влада запретила смрћу свима способним за оружје који се не одазову комесарима за регрутовање. И та претња остваривана је често. Када и та драконска мера не поможе много буг. влада одлучи да направи одговорнима породице и села дотичних регрута. Та је мера примењена на источну Србију само не у Маћедонији јер тамо беше близу Солунски фронт па би евентуална побуна становништва могла постати опасна. И у источној Србији изазвала је та мера праву побуну и буг. влада морала је да напрегне све своје снаге да исту угуши.

Закључци. Може се тврдити да нема ни једне одредбе Хашког регламана, ни једног начела Међународног права, које Бугари нису погазили за време своје окупације у Србији. Цела администрација Бугарске у Србији инспирисана је једном основном идејом која је у формалној противности са Међународним правом, и од ње потичу сва њихова гажења права. Војни инспекторат (генерал Нерезов) „провинције“ Мораве од 29. маја 1918. наређује све оне мере за однарођавање и бу-