Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

Па наша

пене аб

Сл ~

Проф. Виганд“) овако резимира: Прва је била у Паризу 1867. триликом светске изложбе. Још се пипало у са свим новој ствари. Много је дискутовано о предлогу „да се сваки рањеник огласи за неутралног, и ако падне у руке непријатељу овај има да га преда његовим војним или грађанским властима, да га врате кући. Ово ће се извршити чим околности то допусте и по пристанку обеју страна".

Наравно да се није дошло ни до какве одлуке.

Друга је била у Берлину 1869. Прајски прецизни предлози: да се напусти мисао о учешћу друштвених амбуланција на бојишту, да прив. помоћ организује болнице само у позадини, да се званична помоћ потпомаже на бојишту, на транспортима и у лазаретима. Друго питање беше прив. помоћ у поморском рату. Главни задатак спасавање дављеника, за то помоћ могућна само у свези са друштвима за спасавање на мору. Нарочити бродови за помоћ који би имали да похитају у помоћ на први сигнал брода у невољи. Треће питање: Рад у мирно доба. Да се средства Црв. Крста ставе на службу општој човечности. Вирхов је ишао тако далеко да то буде главно, а помоћ у рату споредни специјалан задатак. Лангенбек је предлагао да у рату све неутралне државе ставе своје војне лекаре на расположење зараћенима. Установљавање међународних агенција Црвенога Крста.

Трећа је била у Женеви 1881. На њој је било представљено 20 држава међу њима и Србија. Проучавано је питање о јачој организацији Међународног Одбора Црвенога Крста. Он је за време немачкофранцуског и руско-турског рата међународним агенцијама у Базелу и Тријесту учинио великих услуга, — али му је још недостајала законска основа, фалила му је органска веза за међународно дело Црв. Крста. Одлука је остављена наредној конференцији. Тако исто и питање да ли неутралци треба да помажу само војсци која се повлачи, или обема војскама, обема зараћеним странама. Врло је опширно проучавано питње о мирнодопској спреми Црв. Крста за ратове, која је у принципу примљена. За помагање у свима великим невољама мирнога доба јако се заузимаху Грци и Американци.

Нарочито је наглашена потреба да сваки војник носи значку, ло којој се може знати његов идентитет, јер се у рату од 1866. за 13 хиљада погинулих Аустријанаца није могло сазнати који је ко био докле је у 1870. било свега 1500 таквих случајева у немачкој војсци.

За војне лекаре неутралних конференција је одлучила да то треба додати Женевској Конвенцији.

Четврта је била у Карлсрухе 1887. Претресана су поглавито два питања: Оно о организацији и одређеном положају Међународног Одбора — и питање о заштити од злоупотреби знакова Црв. Крста. Прво је остављено нерешено а за друго изјављена жеља да државе пропишу казне за злоупотребе. Да ли треба помагати и у ваневропским ратовима „остављено наредној конференцији. На основу врло повољног искуства стеченог у српско-бугарском рату с антисептичким завојима, у коме је смртност рањеника пала од 20 на 1:/,% — предложено је да

3) Die internationalen Konferenzen vom Rotem Kreuz, — Berlin, 1902.