Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

a aa ar a O-O а

а па

61

Ево шта о томе налазимо у књизи Алберта Лемоана.“)

Једна међународна конференција састала се, на иницијативу Русије у Брислу 1874 израдила је предлог за декларацију о ратним законима и обичајима, али ова декларација није постала обавезна јер позване силе нису на њу пристале.

Тек на конференцији у Хагу год. 1907. усвојен је и поправљен тај предлог.

Конвенција од 1899. садржавала је три декларације. По њима уговорнице беху себи забраниле 1. Да бацају пројектиле и експлозивне материје са својих балона или сличних нових начина. 2. Да пуштају отровне или друге опасне гасове. 3. Да употребљавају куршуме који се разваљују или спљоште у човечијем телу.

Две од ових декларација нису обновљене 1907; трећа није промулгирана у Француској.

Другу конвенцију Хашку потписало је 44 држава (међу њима и Србија и Бугарска).

Одредбе које се тичу ратних заробљеника:

Чл. 4. Ратни заробљеници стоје под влашћу непријатељске владе а никако под влашћу индивидуа или корпуса који су их заробили. Са њима се мора поступати човечно. Ове што је њихово лично, сем оружја, коња и војничких хартија, остаје њихова својина.

Чл. 5. Ратни заробљеници могу (бити интернисани у какву варош, тврдињу, логор или какав локал с обавезом њиховом да се неће удаљавати преко одређених граница, али они не могу бити затворени, сем случаја где то сигурност захтева па и то докле та нужда траје..

Чл. 6. Држава може употребити на радове и ратне заробљенике према њиховом чину и способностима, изузимајући официре. Ти радови не смеју претерано тешки бити, и не смеју бити ни у каквој вези са ратним операцијама.

Ратни заробљеници могу бити овлашћени да раде за рачун јавних администрација, или приватних лица или за свој сопствени рачун.

Радови за државу биће плаћени по тарифи у важности за војнике народне војске, који раде исте послове, или ако таква тарифа не постоји, по сразмери урађеног посла.

Плата заробљеничка употребиће се на побољшање њиховог издржања. Остатак исплатиће им се када се пусте у слободу.

Чл. 7. Влада у чијој се власти налазе ратни заробљеници има се старати за њихово издржање. Ако нема специјалног уговора између зараћених о томе, онда ратни заробљеници имају право на једнаку храну, стан и одело као и војници владе која их је заробила.

Чл. 8. Ратни заробљеници потчињени су свима законима, правилима и наредбама које важе за војску државе у којој се налазе. Сваки акт њихове непослушности даје права да се са њима поступи са потребном строгошћу.

2) Les con' entions internationales des Prisoniers de Guerre. Conićrence de la fiaye, Convention de Gćnčve, leur application dans la guerre actuelle par Albert Lemoine, Paris 1917.