Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

антене =

ira Rika.

11

је за децу било важније од свију материјалних поклона, то беху топле, нежне симпатије које нађоше. Француске мајке увеле су их у своје куће и деца говораху: „Без отаџбине, добисмо нову; без породице нађосмо нове родитеље".

Неколико дана после банкета у Нишу на коме Виљем [ и Сирано де Балканак прокламоваше смрт Србије, у Француској је прослављен дан Св. Саве, и Француска деца окусише српскога кољива с орасима“).

x + x

A rne je y OBOJ HeBOJbM OMO Cprcku LipBeHM Kpcr»

Био је раздробљен.

Катастрофа која је постигла Србију због издајства Грчке и плашљивости великих наших савезника да њихове војске у Солуну не дођу између две ватре, та страшна катастрофа ударила је као граната у главни одбор Српског Друштва Црвенога Крста.

Граната се распрсла и главни одбор друштва распао се на четири црепа. Један је био заробљени, интернирани и морално укочени ппредседник Ог Суботић. Други је био Ог Борисављевић, председник друштва, кога је Врх. Команда најзад разрешила од дужности начелника санитета друге армије, и који је сада, са члановима главног одбора Ванлијћем, Спасићем и Милосављевићем саставио једну трећину управе Срп. Друштва Црв. Крста уз борачке јединице на Крфу. Он 1е отпочео свој рад прогласом на народ од 1. маја 1916. — У Крушевцу застала је германска војска одборника проф. Ог Марка Лека, који је са још два одборника (Тома Стојадиновић и Драгутин Ђорђевић) бранио друштвену имаовину од окупатора док није прешао у Београд гдеје успео да нађе какав било тодиз мтуепа са гувернманом аустријским и да под тиранијом окупатора настави друштвени рад. — Најзад четврти одломак друштвене управе, у коме су били Ђорђе Радојловић и Рг Јеврем Жујевић, отпочео је свој рад још у Скадру и Љешу. У договору са санитетом врх. команде овај одломак Црв. Крста набавио је све што треба за привремену болницу од 200 кревета у Скадру и за привр. болницу у Љешу (50 постеља); набавио је све потребе за реконвалесцентно одељење при болничарској чети шумадијске дивизије [ позива, набавио је једанаест буради за израду дезинфекционих апарата, и што је најглавније, створио је народну кухињу у Скадру која је сваки дан раздавала нашим избеглицама по четири хиљаде оброка (чанак чорбе са парчетом меса и парче хлеба). То је био спас за оне који беху преживели путовање преко Црнога Жљеба. У Скадру се за тим председник Црв. Крста са начелницима санитета Министарства Војног и врховне команде и са инспектором вој. санитета састаше и одлучише: да Ог Жујевић и Радојловић крену што скорије у Италију, а по потреби и даље, и да собом понесу сав новац Орпског Друштва Црв. Крста и да тамо набаве све што треба за санитет. Ова два одборника прешли су одмах у Италију. У Риму су поднели молбу за дозволу извоза друштвенога злата из Италије у Швајцарску, куда су одлучили да оду ради лакше везе са Србијом. У Риму су купили све лекове које је војни

42%) Marc Hečlys, Cantiničre de Та Сготх гоцде, стр. 208—211.