Izveštaj o Srpskoj višoj devojačkoj školi u Novom Sadu

шла је за другог мужа; но у овом другом браку весма је спрота несрећна бпла. Опомпњем се, да би је често находно горко плачући, п кад бп је питао, вашто плаче: За оцем твојим, одговорила бп. .. А о сестрпцп овако слатко пише; Ова моја нпкад незаборављена и непрежал.ена мала сестрпца, у петој години узраста показпвала је особиту красоту п оштроумије, п да је живила, била би савршено подобна матери нашој, и дапас тужн ми прце ју, жалим је, колико да је јуче умрла; толико сам је љубпо, да, да је живила, неби се нпгда од ње удалитп могао . . . II ма да је мпслио, да се не he никад впше вратитп у Банат, да впди она своја мила и најмилпја места, ево га, кад се учењем младића бавпо у Карловцпма, где прелази у Банат, после неких двадесет годпна, да посети своје сроднике, да се поклонп гробовима својпх родитеља п да целпва њему ону свету земљу, у којој су њихове костп почпвале. У Семартону, с парохом села попом Радулом оде к цркви и наставља он: Овај ми покаже гроб матере моје п миле Јуле сестрпце! Матп! Мати! и рођена сестрпце! Какова су ■то чудна имена! II сад мп ово пишући пз самога срца извиру сузе, и наводњавајућп очи мрје једва ми дају писати. Паднем на ону пречестну земљу, пзљубим ,ју п сузама ју оросим . . . Тако Је, ето, Досптије љубио, може се рећп обо■жавао своју матер п милу сестрицу и тим посведочпо, да су заолужиле вечцИ спомен захвалнога Српства. И то Доситије пише, кад је прошао света п осетпо -силу науке. '1 Па како је уважавао своје најближе, тако Је осо-бито поштовао п хвалио врле жене у сваком крају, у који Је у свом путовању долазио. Истицао их је ;и стављао упоредо с врлим људима. У Лопдону био је веома добро примљен у кућп ЛивиЈа и с пута ппше његоврј госпођп, којујесам пазивао својом учитељиицом п добротворком, па између осталога овако вели:

5

ДЕВОЈАЧКОЈ ШКОЛП У НОВОМ САДУ.