Izveštaj rusko-srpskog kluba u Beogradu

52 р поменем само још један цитат из једнога. Глинка, вели својој сестри ово:

„Равумеће твога Мишу кад њега не будеа Руслана — через 100 љет“ (кроз 100 година). Прву половину Глинка је погодио, у другој се мало преварио. И пре педесет година, још 1885 (1882) у Смоленску, где је Глинка рођен подигнут је величанствен споменик у част његову, а прошле, 1906 године 3 фебруара био је у истини велики празник у области музикалног живота, празник целе Русије. Откривен је споменик осниваоца руске националне опере —- генијалном творцу баш „Руслана и Људмили“. Елита петроградска и многобројни свет руске престонице славио је Глинку и опера његова Руслан и Људмила представљала се тога дана у вече и то 352 пут.

На Пијаци између Марин. позоришта и конзерваторије у Петрограду стоји сада издигнути педестали на њему фигура Михаила Ивановића Глинке. С лица на споменику стоји натпис „Михаило Ивановић Глинка 1804 — 1857, са стране стоји написано: „Жизњ за царја“ „Руслан и Људмила“ а остраг „књаз Холмски“ „Аргонскаја хота“,. Ноч в Мадритје и Камаринскаја. Кад је велики књаз Константин Константиновић, вице-председник руског музикалног друштва, предавао Глинкин споменик председнику општине петроградске рекао је: „Нека овај споменик, који стоји између опере и конзерваторије, буде чувар и покровитељ руске музике и нека се развија она под погледом свога. творца.“

Преварио си се, дакле, бесмртни уметниче. И пре 50 година разумели су твоје опере твоји земљаци, па и'други Оловени, пријатељи твога народа,