Jagoda

Од старих ппсаца и пјесника спомиње јагоду само Вирђилијв п Овид. Вирђилије ју спомиње у својој „Екло,зи“ (111. 23. 92.), а Овид у својпм „МетаморФОзама“ (I. стих, 102.), па и један и други као једну неугледну, дпвљу бп.вку, која не заслужује особену пажњу. Плнније је први, којп је у својој „Historia naturalis“ (L. 21. сар. 15, ) мало опширније јагоду оппсао; алп п он каже, да је дивља биљка. не спомпњући нпшта о њеним прњјатним плодовпма али вели: да се „многостручно у лекарству употребљује.“ Од доба Плинијева, па до годпне 1483., дакле пуних 14 столећа, немамо нпкаквог пнсменог спомена о јагодп; а те гидине спомпњу се изврсне јагоде у повртњаку владике Ely а у Holborn- у у Енглеској, па п то су бпле проете шумске јагоде, које је реченп владпка у своју башту пресадптп и неговатп дао. Ово знамо из Шексппровог дела Г/ Рихард-а ПР (3. чин, 4. прпзор), где Gloster у разговору с иоменутим владпком, каже овом, да је бпо у његовом повртњаку п да је видио „леппх јагода,“ молећп владпку, да му некО' лико од њпх пошље, на које му владпка одговорп: „То ћу вам учинптп, милорде. п од срца радо.“ По као што рекох, то беху само просте црвепе п беле шумске јагоде, јер ирву круннију јагоду извео је Француз некп пз семена у Montreuil-y годпне 1660., али је до тога доба било енглескпх и Францускпх дела, која ппсаше о јагодп. Тако н_

4