Jagoda

9

-заслужује у том погледу највећег признања Duchesne, који се у два пута трудио да учинп поделу, која би могла дељп одговоритп. Први је по кушај упинио у своме делу „Histoire naturelle des Fraisiers“ године 1766. п поделио је све донде познате јагоде у 10 сората и 7 варијетета. После 20 годпна мислпо је да усаврши своју пређашњу ноделу, п састави н)ву поделу у свом поправљеном делу »Dictionnaire encyclopeđique et methodique de la Marck“ (1786.), те поделн - додавши још за ирошлих 20 година изведених и пронађених варијетета све јагоде у две групе, а обе групе у 25 сората. 1 ) Ова је подела у неколико служила и новијим писцима за образац, али су је ови скратили, направили су је прегледпијом ијаснијом и за онога, који није вичан научним именима, који их не ра-зуме, и на послетку, коме баш нису пи потребна. У том погледу је данас Јединствен Фр. Гешке, главни повртар и учитељ на краљ. помолошком заведењу у Проскави. Он је за основу узео ботанички тии свију јагода (варијетета), и поделио све до данас познате јагоде у гаесг класа или раса, и то:

’) У прву групу ставпо је: Fr. semperflore.ns, Fr. sijlvestris, Fi'. minor, Fr. hortensis, Fr. efflarjellis, Fr. monophijlla, Fr. multiplex. и Fr. muricata. У другу групу ставио је: Fr. hifera, Fr. dubia, Fr. abortiva, Fr. nirjra, Fr. pendala, Fr. hispida, Fr. viridis, Fr. pratensis, Fr. moschata, Fr. moschata divica, Fr. chiloensis, Fr. Ananassa, Fr. caljcula.ta, Fr. caroliniensis, Fr. tincta, Fr. vircjiniana п Fr. hjbrida.