Jagoda

Посве сунчан и ведар положај, нешто влажно и снажно земљиште —јесу најглавнији услови. на које морамо пазитп, ако желимо од месечарке да. имамо доброг прГфода. 0 постанку ове сорте јагода, нико не уме што сигурно да каже. Dnchesne прича у свом делу: „Histoire naturelle des fraisiers, “ да je енглески краљ 1760. први добпо семе пз Торина (Италија). Скупо и прескупо беше то семе. Пз Енглеске пренесу тога семена у Холандију. У Франдуску донеше ову јагоду године 1764., где ју је најпре краљев повртар Ant. Rihard у Trianson-j гајио, и одатле ее даље по Европи због своје ванредне родности распрострањаваше. У обичне месечарке илод је ситан, алп опет је крупнији од плода мампчпног, а у гајене је много крупнији, дугуљаст, при чашицп широк, румен, на осојној странп црвен, у средпнп мало шупаљ. Месо је бело, по пвици румено, винастог укуса, слатко, у устима растопљиво п врло миришљаво. Бпљка је јаког, бусастог пораста; розгава много пзбија, п ове су танке, врло дугачке п маљаве. ) Варијетети месеиарке : 7. Јанус (Bruant): 1 ) Јагода је врло лепе, светле црвене боје, крупна је и променљивог облика; често изгледа, као

] ) Од ове сорте пзведепи су варпјететп; Fr. sylrestris muricatat /•’)■. hortensis, Fr. efflagellis , п Fr, sylvestris тиШрГех Duc. ' Пмепа у заградп озиачавају ппе пропзвођача.