Jakov Ignjatović : književna studija

~ ЈОВАН ОКЕРЛИЋ

ници лутали по најсмешној романтици и по најотужнијој сентименталности.

Једно време обожавали су га, и реч обожавати није претерана када се говори о оном неумереном и занесеном поколењу од шездесетих година. Забележено је да су омладински покрет тога доба налавио прву своју духовну рану у Србину и његовој поезији, Кррви за род, Манзору “ч Џемили. Када су Срби и Мађари, притиснути апсолутизмом аустријске владе. заборавили на 1848 и старе борбе, када су се заједно стали борити за уставна права и грађанске слободе, Игњатовић, стари проповедник српско-мађарске слоге, исто тако добар мађарски држављанин као и српски родољуб, почео је играти улогу једнога од вођа целога српског народа у Јужној Угарској, и тада је међу Србима, по речима једног његовог пријатеља, завладао прави „Јаша — сибћиз“ ; Даница, први српски лист који је плаћао хонораре, давала му је 40 Форината од штампана табака; Световар Марковић, у својим оштрим нападима, не штедећи никога, похвално је говорио о Игњатовићу п његовом Милану Наранџићу“); један критичар из почетка седамдесетих година тврдио је, да од Доситија српска књижевност није имала „тако популарног п омиљеног књижевника као што је Јаша“.

Али Игњатовић је у старпјим годинама својим познао горчину помрачавања славе. У политици, доцније, када је струја Световара Милетића узела маха и понела цео српски народ, он је покушао да јој стане на пут, пошао са противницима српским, постао непопуларан, и то у толикој мери, да је приликом прославе његове педесетогодишњице, 1888,

| )) Целокупна Дела Светозара Марковића. Београд 1582. стр. 66.