Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 9

_ чено сјеме, које не може до целог стабла да дорасте, па за то, рекао бих — да ме судба од по-| станка гони, и код овакве мисли суза би ми на око канула, кад не бих ове редове писао у светој обп- | тељи, у Хопову, неколико корака од оног мјеста | гдје је Доситије у својим младим прсима и глави стварао основну идеју будућности српске“ 5

Прву латинску школу свршио је у Сент-Андрејп, када му је било десет година. Одатле, тутори га пошљу у Вац, у другу латинску школу, код проФесора пиариста, где се предавало само на латинском. У целоме Вацу има само једна српска црква, у коју с времена на време долазе 5—6 српских породица, и 3—4 цинцарске и грчке, које се осећају као Срби. Словаци, да би могли живети, морају се називати Мађарима. Пиаристи су одушевљени мађарски родољуби; они спремају младе духове за 1848, причајући о славним бојевима на Сигету п Јегри. Мали Јаков је у школском каталогу забележен као »„2т. В. п. ц.“, „греко-несоједињени“. Недељом, када је слободан, он изилави из Ваца, далеко у поља, међу жита, погледом прати теву која се диже висине, упире поглед на сентандрејске торњеве кој се назиру у даљини, и прилеже на земљу да бољ чује звољења звона у родном месту.

Два његова тутора били су му брат од стрица Сима Игљатовић, бележник будимски, и ујак Таборџија. Када је ујак дочуо да се код вацких пиариста мора да учи католички катихизис, побоја се за. спас душе свога сестрића, и када, је овај свршио другу латинску школу, посла га у резиденцију мађарских примаса, Острогон, код калуђера бенедик-

т) Дјела Јакова Игњатовића, Т, „Орбин и његова поезија“, стр. 74—75.