Jakov Ignjatović : književna studija

28 4 ЈОВАН СКЕРЛИЋ.

и ишао на руке аустријској полицији. Другу струју представљали су рођени Србијанци, као Илија Гарашанин, Јован Мариновић, Димитрије Црноборац, Коста Магазиновић, Филип Христић. Они нису много марили за Аустрију, и.нису то много крили. Книћанин се вратио скроз незадовољан из Аустрије, Гарашанин одбија понуђени орден аустријски, и стоји у вези са Леноаром, повереником Кнеза Чарторискога и са револуционарима у Аустрији.

Игњатовић, једно време на стану код удовице "Симе Милутиновића, дружи се са емигрантима, и нише у Србским Новинама Милоша Поповића чланке против аустријске владе, очекујући прилику да се врати у домовину. Да се врати кући није смео, јер су му пријатељи били јавили да је записан у у црну књигу“ бечку. „У Београду, прича он, без рада и занимања, већ ми је политична атмосфера досађивала, а иначе хтео сам као младић где му драго каку кариеру да правим, ма и вратоломну.“ Незна се Тачно колико је у Београду остао али по извесним знацима изгледа да је то било дуже но што се мисли, можда до почетка 1850 године.

После тога настају пет мрачних година у његову животу, за време којих његова кариера одиста је морала бити „вратоломна“ Шта је радно; Где је био; Он сам није много волео да говори о томе добу. Као његов Бранко у Милану Наранџићу, он је лутао по свету: „Бог зна у којој части света; њега опет туђе сунце пали“. Забележено је да је из Београда отишао у Париз, да је ступио у Страну Легију пи борио се као официр у Алгиру. Како сам прича, у једном походу против урођеника, у пусстињи, изгубио је једно око, тако да је доцније