Jakov Ignjatović : književna studija

Мен

За

сате

583 () ЈОВАН СКЕРЛИЋ

У Србима се виде само само панслависти п агенти Русије. | Игњатовић отиде у Сент-Андреју, где падне

као бомба, јер се пуних шест година о њему ништа

није чуло. Његов део пмања био је разграбљен, п он се одмах упусти у бесконачне парнице око наследства, нарочито са братом, које је био „од соја Васе Решпекта“. У тим распрама. долазило је до свачега; једна таква сцена, тестерисање куђе на двоје, описана је у Вечитом Младожењи, и када је једном приликом чак дошло до туче између два брата, Јакову се досади, пусти брата да се усели, и дигне руке од свега, „са неописаном мржњом на брата“, са којим се пуних двадесет година није помирио.

Аустријска влада тада је добро гледала на немађарске народностп у Угарској, које су јој толико помогле да се сломије револуционарни покрет. У аустријској државној служи био је приличан број великих чпновника Срба, и они понуде Игњатовићу да му израде какво добро место. Али он ни по коју цену неће у „Бахове хусаре“, како су онда звали чиновнике којп су служили апсолутистичком систему. Он се баца у редове прикривене и потајне мађарске опозиције, и то је био трену-

так када је мало требало па да он сасвим буде

изгубљен за српски народ. Опозиција се тада свела да се тајно прославља имен-дана Лајоша Кошута, да Цигани, дубоко у ноћ, при затвореним вратима и спуштеним прозорским капцима, свирају »ребелијанске ноте“, патриотске мађарске маршеве, ракоцијев и вилагошки. Игњатовић је забележен поново у уцрну књигу“ подозривих и у два маха