Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 53

ламенту, патриот, шовинист Игњатовић остаје мађарон и владин човек! И доцније, када се та борба водила мирним путем, у законитим Формама, он је непрестано остајао на страни јачих, на страни власти, противу народа из кога је изникао и чији је књижевник био. -

Нико му не сме замерити што је мислио другаче но остали српски свет. имао свога уверења, и није ишао за гомилом. Једна је ствар изнад свега, и то је суверенство слободне мисли човекове, и већина значи врло често већина глупости, незнања и кратковидости. Интелектуални индивидуализам представља достојанство човечје мисли, и врло често имају права баш они усамљени и поносити људи који мисле мимо цео остали свет. Али оно што је било срамно у целом његовом држању у српскомађарском спору, то је што је његово уверење црпло своју снагу из тајних Фондона мађарских, из оних из којих се плаћају прљаве услуге од којих поштени људи црвене. И Гете није учествовао у "немачком националном покрету противу Наполеона, патриотско осећање било је њему сасвим туђе, али то је било за то, што је он посматрао те борбе са високе, олимпијске тачке генија, који не зна за отаџбине и за тренутке, и из њега је говорио цео интелектуални и космополитски Осамнаести Век, оно опште-човечанско осећање, заједничко свима великим духовима онога доба. Код Јакова Игњатовића то није било дубоко и некористољубиво уверење, уверење које је увек за поштовање, па ма какво било, само ако су побуде чисте. Редак је био наш писац који је имао лепше и више мишљење о српском народу но Јаков Игњатовић. Нико није