Jovan Amos Komenski

ас

У ЕНГЛЕСКОЈ П ШВЕДСКОЈ И

и ја бејах принуђен, да се што пре повратим дома к својима. Ту се у исто време деси, да ја примих писмо, које ми је из Шведске у Пољску а из ове у Енглеску послао великодушни. и одважни Госп. Лудвиг пол. Гер, који ме је к себи у Шведску позивао и нудио ми прилику, где бих се могао предати само својим студијама (узевши поред себе још кога научењака)».—

Овај Лудвиг Гер беше један од оних добрих људи, који су предусрели Коменскога на путу, пуном свакојаких неприлика и коме имамо да благодаримо, што су у многоме остварени плаг нови Коменскога. Гер је, на име, био имућан холандски трговаш, који се својом трговином бешн тако обогатио, да је био у стању да о свом трошку наоружа целу флоту и да сам пол“ мири све потребе једног рата. При томе је био добра срца, да га. је Коменски прозвао «Добротвбром Јевропе." Он је био велики покровитељ свију напредних тежња свога времена, и по што беше од Хултона, управитеља својих добара сазнао за пелдагошке тежње Коменскога, позва оновога к себи у Норкетинг у Шведској, где се он због својих трговачких послова још пре 19 година беше населио и где је сад стално живео.

Ну Коменски одбије за сад и ову понуду, као што се није одазвао ни првом позиву у Шведску. Он одговори. да ни сам не зна,) кад ће се моћи кренути из Енглеске, пошто његова општина жели, да он тамо остане, надајући се, да јој се само

отуда може помоћи; а уз њега тамо да има и неколико «браће >=

коју је узео као помоћнике у свом послу; и само у том случају, кад би Гер и њих издржавао, да би од своје општине добио допуштење, да може к њему доћи. Због немира у Енглеској, вели, да већ види, да је осујећена сврха његова, боравка у Лондону, те да би му добро дошло какво тихо уточиште. Гер преко свога управитеља Хултона понови своје понуде само од“ носно личности Коменскога. на што му овај у своме писму од Фебруара 1649. изјави, да он ту понуду усваја, с тим додатком, ако му се даду трошкови за издржавање једног сарадника и једног научника, који би радио на пансофији. Јер ако ћемо да паисофија буде онака, како је заснована, то би било нужно да неко пропутује Француску и Италију, па да проучи и прикупи све, што је за науку до сад тамо учињено и шта се још и сад чини. Таки пут морао би трајати 2 или 3 године. За тај посао проучавања и прикупљања Коменски не зна никога згоднијега да предложи, осим Фунданиуса: јер се овај био највише

1) Гиндели : стр. 491.