Jovan Amos Komenski

31 ЛЕГ Тир аЕЕ Ле Ду 41

дећи у лутеранској ортодоксији сметњу сваком споразуму. И кад лознаде, да варош Гдањск за своје изасланике шаље два строга лутеранца, изјави у једном писму: «Дај Боже да пропадну све секте заједно са свим њиним покровитељима и помагачима ! Ја сам се посветио само Христу, кога је Отац послао људима као светлост. да донесе спас људству на целој земљи. Он не зна ништа за векте, већ их мрзи. Он својим вернима даде мир п међусобну љубав у наследство...»

Верски преговори у Торну имали су да се отпочну 28. Августа и да трају три месеца: али већ у Мају отпочете су припреме за њих. Коменски се јако плашио губитка толиког времена, ма да је знао, да он сам мора заступати своју општину братства. У том мучном положају обрати сеонг Геру, с молбом, да га позове у Шведску, како би га та мисија под било каквим изговором могла мимоићи, што г. Гер драговољно и учини. Ну гласови, што му допираху од његове верске општине, пагледа као да су га доцније убедили о потреби, учешћа бар у припремним расправама у Торну. Те тако он се реши да тамо иде Али овим својим поступком изазва он гњев г. Гера, у такој мери, да овај посла писмо пуно љутих прекора због спорог напредовања књижевних радова. У том писму не би он поштеђен чак ни од те напомене, да ако је њему. Коменском, више стало до других ствари, а он нека тражи издржавање од оних којима служи. ј

Коменскога јако потресе ово писмо, које је збиља таке природе, да оно доста рђаву светлост баца на карактер Геров. Он на то писмо одговори како свом патрону тако и његовом управитељу добара Хултону. Шрвоме обрати пажњу на то, да промисли, како он ради на огромном делу, чији делови стоје у међусобној и непрекидњој вези, тако да се из њега не може ништа изоставити или истргнути. А ако он, и против своје воље. узмора куд год да за време оде. то да ће тиме само добити нужне прилике, да одмори свој дух, радом пренапрегнути : ја — вели нити сам анђео нити од гвожђа. Прекорели су гаи због тога, што је за повећу награду, (400 талира) узео у помоћ Д-ра Кинера'), ма да он тај издатак покрива с друге стране, управ као што је и прве своје сараднике награђивао својим сопственим средствима, а г. Гер да за њих није никад ништа,

се

5) Пошто г. Гер не хтеде никако да примп за сараднике оне што му их је предложио Коменски, као: Фунданиуса, Равиуса и Козака, и то већином због верских обзира, и пошто Ричел беше отишао у Енглеску, узе Коменски шлеског лекара Д-ра Кинера у помоћ, који му се драговољно у Елбингу придружи, уз награду од 400 тал. годишње.