Jovan Amos Komenski

54 УГЛЕДНА ШКОЛА КОМЕНСКОГА У“ ШАРОШ-ПОТОКУ није било ни на крај памети, да воде бригу о ускрсу једне незнатне шаке народа.» — вели један уважени историк.')

При оваком стању ствари не преостаде Коменском ништа.

"друго, већ да се сав посвети књижевничком позиву свога, жи

вота и бризи за своју верску општину. Пословима око ове беше толико заузет, да се сад још мање могао одавати пансофским студијама, него што је то пре могао.

И у његовим породичним приликама наступише знатне промене. У јесен године 1648. умре му друга жена, Доротеја, рођена Ћирилова (Сукшца), оставивши иза себе петоро деце: а идуће године венча се он са својом трећом супругом Јованком Гајовом: (бајц5) а његова ћерка, Јелисавета, удаде се за вернога му сарадника Фигулуса.

Предвиђајући скору пропаст братске ошштине написа он пдуће 1650. године: «Тестаменат умируће мајке» — са још два, религиозна списа. И управо кад се беше решио, «да се мало одмори од школских послова, доведених до овога стања, и пошто се тек опрости од ствари споредне вредности, па да се прихвати чега овбиљнијега, — кад али дођоше писама из Угарске, не само од тамошњих богослова, већ и од кнеза Сигисмунда Ракоције, које овај на њега управи у име своје пи у име своје матере, удове кнегиње ердељске, и којима га оп позиваше да дође у Угарску због договора и његовог савета у ствари школ= ских рефорама у Угарској.» “)

Као год што су се чланови браства, чешки Хугеноти, били расули по свим протестантским земљама Јевропе. где су заузимали положаје васпитача, учитеља, свештеника и вештака,“ —- тако се многи од њих беху населили и у Угарској, услед чега је саобраћај између Словена горње Угарске и средишта чешких бегунаца у Лиси био врло жив; те је према томе појмљиво, што је име Коменскога у Угарској било тад опште познато. Коменски није могао никако да одбије позив владара, код кога је нашло уточиште много његових земљака и једноверне браће. И он се крену на пут, те месеца Маја 1650. године приспе он у Шарош-Поток, одакле се са кпежевском породицом заједно упути у Токај. Ту затражише од њега мишљење, како

ју Рг, Фпавју, а. а. О. стр. 507. У Ор. Фа. от., 11. р. 3: Пе мосанопле за Нипсамат Њгеуја пагано.

8) На оксфордском уншверемтету беше известан број стипендија устаповљен за младе Чехе; у Швајцарској пак палазимо у то време пише Чеха као свеште-

нике реформаторских пркава. Спдеју а. а. О. стр, 508.

ижешсљињит је