Jovan Amos Komenski

10 г - А мо С т БРОД АН М

задатак. Философско решење великог проблема о бићу светском и личном. у тадање време, није му могло поћи за руком, пошто је то решење несвршена отвар још и данас после толиких усиљавања, које су око овог проблема улагале и Философија и природне науке, обе те противне стране, које данас нису једна другој тако непријатељске као негда. Ну и само решење религозног проблема било је за Коменскога тешко. Са својим религиозним убеђењем постављен по среди између вероисповедних противности, као што су католицизам и протестантизам, Коменски, у своме првосвештеничком положају према својој «општини браства,» не могаше да нађе онога ослонца, бев кога религиовна осећања не могу да постоје. Али нека врста очајања морала је њиме овладати у часу, кад виде, где се онај остатак његовог стада, после разорења последњег му скровишта, расу по туђини, те мало по мало пропаде. У скоро мораде он у себи да гледа владику без владичанства и без народа. Управо се тад беше 9200 година (1457) навршило од постанка «општине браства,> и баш у том часу морала је зар да пропадне: ) Са спољашњим расулом општине, којој је он стајао на челу као енпископ, била је уклоњена формална подлога његовим религиозним погледима, са земљишта стварности били су пренети у царство идеала. |

У таком стању своје душе, Коменски је морао постати у великој мери приступачан за мистичне погледе. Мистична та црта његова духа из времена, које га није могло задовољити, морала је поћи за бољом будућности и добити силна ослонца и хране у истим таким струјама и појавама његова доба. Три евангеличка представника: лужички грађанин Кри= стифор Колтер, пољска невеста Кристина Поњатовска п моравски гатар Никола Драбик, беху тад представници онога душевног правца, који у наше дане на основу појава магнетичног сна и животињског магнетизма за извесне кругове сачињава област особите неге, под именом тако званог «спиритизма,» и који се као каква зараза распростире од Русије до Енглеске.

Пророчанства ових трију лица изазваше у оно време ванредно узбуђење, те и на самог Коменскога учинише зпаменит упечатак, који их је још из ранијег доба познавао а «пророка. Драбика>» чак и потпомагао новцима, скупљеним за чешке изгнанике. Сад овај Драбик захте од Коменског, да порочанства речених лица обелодани штампом, на што се Коменски на послетку и реши, премда тешко и под копреном безименог писца.

1) Стадеју, а. а. О. стр. 518.