Jugoslovenski Rotar

је ту част писац ових редова (Г. д-р Винковића послао је загребачки Ротари-клуб,. јер југословенски дистрикт тада још није постојао). — Ове године у Хагу су питомци Ротари-клубова, на челу са Г. Gardot-om основали једну групу у којој су, два пута недељно, у узајамним саопштењима о научном раду и стању науке својих. земаља, допуњавали знања стечена на предавањима и пријатељским козеријама у (Удружењу слушалаца. Сем тога и Хашки Ротари-клуб, примио је у своју средину. као госте све питомце Ротари-клубова.

У току јула и августа 1933 године држало је предавања педесет седам професора, од којих четири Италијана (Г. Салвиоли, Чино Вита, Е. Кастелани и Манsuo Удина), по три Француза (Жорж Сел, Ж. Ипер и П. Арменжон), Енглеза: (Х. Гутериџ, А. Мк Наир, Џон Фишер Вилиамс) и Руса (М. Цимерман, Б. МиркинГецевич, М. Вишњак), по два Немца (Курт Риланд и Артур Нусбаум), Пољака. (Б. Вињарски и С. Рундштајн) и Американца (гца Хелен Двајт Ред и Чарлс Хил), и по један Југословен (Г. Милорад Стражњицки), Чех (0. Бутер), Швајцарац. (Дитрих Шиндлер), Норвежанин (Фред Кастберг), Шпанац (К. Б. Трељес), Турчин (Ахмед Решид) и Сиријанац (Шукри Кардахи). У једној средини слушалаца из око тридесет разних држава, овакав међународни професорски колегиум излагао: је тежње разних народа за обезбеђењем мира путем правне организације међуна– роднога поретка, и напоре да се остваре идеали међународне правде на тај начин што ће сви напори за односе између народа бити вођени међународним духом. Стога је разумљив интерес који Ротари-клубови поклањају раду Академије, јер се њен рад подударао са циљем Ротарства за „унапређивање међународног споразумевања, добре воље, правде и мира“. Др. Илија А. Пржић

Општински дом у Љубљани — Municipal House in Ljubljana, Jugoslayia

ПЕЛЕ Ti Te а ај вани ранили 0