Jugoslovenski Rotar

roka, oterali, odnosno koji su radi takova načina života sami od kuće odbegli. Pored ovakovih česti su i takovi slučajevi prosjaka, koje opet srodnici izgone i prisiljavaju na prosjačenje, jer sami to ne žele činiti, ali ni raditi, pa im je potreban neko, koga će iskorišćavati da svojim zlim navikama i »potrebama« mogu zadovoljavati.

U zagrebačkim novinama publikovan je takav slučaj gde su roditelji bili protivni da im se 9-godišnje dete smesti u sklonište, protestirajući pred vlastima, što im se oduzimlje onaj ko im dnevno privređuje i do 200 dinara, prodavanjem cveća po noćnim lokalima i donoseći njima svoju »zaradu« da je oni, kako je provereno, opet noću propiju. U Sušaku je tako rođeni brat, bez uposlenja, doveo k sebi sestricu od 8 do 10 godina i iskorišćavao njeno prodavanje raznih sitnica i drangulija po noćnim lokalima, trošeći tu njenu »zaradu« za svoje prohteve. Zar ovo nisu najodvratniji primeri parasitizma i eksploatacije najnevijinih i guranje u očitu moralnu propast i trulež? Zar se na ovaj način ne stvaraju najkriminalniji tipovi? A koliko je takovih, pa i gorih, slučajeva, od kojih se čoveku prosto koža ježi?

Lekarskim pregledima ovakove bedne, nedorasle, rođene dece, ili posvojčadi, ustanovljene su i najodvratnije zarazne bolesti.

To su užasne slike i primeri sa naših gradskih ulica i iz danaSnjeg društva, što izazivlju potrebu osnivanja organizacija i društava, koja bi pomogla bednicima i sklanjala ih sa ulica, dok bi parasitima onemogućila njihov laki način sticanja i zarade, prisilivši ih, pomoću vlasti, na pošteni posao i zaradu.

A te slike i primeri su potakle i potiču ljude, razvijene socijalne svesti i pravde, da osnivaju humana društva koja su uzela za zadaću uklanjanje te bede, pomaganjem sirotinje, čime bi se dokrajčiio i sprečilo prosjačenje i tako očistilo lice naših ulica od te socijalne bolesti i zaraze.

Nu humana društva, s obzirom na njihovu svrhu i način rada, u tome baš nikako ne uspevaju, pa je nastala potreba da se osnuju društva za pobijanje prosjačenja, ali nikako i protiv sirotinje, usled čega je i njihova svrha pomaganje sirotinje.

I ona su, kao i ostala humana društva, produkt privatne inicijative i jaka potpora državnim socijalnim ustanovama, koje i sa svoje strane, svim sretstvima, nastoje da pobiju ovo zlo, nu kojima to samima ipak ne polazi za rukom.

Planskim radom, te pravednijom i svrsishodnijom podelom pomoći siromasima, ako im već drukčije nije moguće pomoći ova će društva uspeti da uklone veliki deo prosjaka, stvarajući im uslove za bolji i korisniji način izdržavanja, koji ih neće unižavati do stanja prosjaka i društvenih parasita.

Ovo ona postizavaju registracijom bednika i tačnim proveravanjem podataka o njihovu siromaštvu, odmeravajući, prema stupnju siromaštva i bede, visinu i način pomoći. U koliko se pako njihovo pomaganje sirotinje donekle poklapa sa sličnom akcijom ostalih humanih društava, ipak je, u tome pogledu, prilična razlika.

Dok je pomoć ostalih humanih društava povremena i prigodična, pomoć je ovih društava posvednevna i prerazličita, prema ustanovljenim potrebama registriranih siromaha. Ona se ne sastoji samo u pri-

52