Jugoslovenski Rotar

talasa zlatno more pšeničnog klasja nabreklog od bogatog roda i ploda, ja ću takođe da na jeziku toga kraja uputim apel svoj našoj rotarskoj braći:

Ljudi, rotari, na mobu, na zajednički rad! Naše prostrano rotarsko i društveno polje čeka na vredne ruke i požrtvovne trudbenike. Sa njive našeg društva treba očistiti drač i korov netrpeljivosti, mržnje, gramzljivosti i surovog egoizma, koji je pod mutnim obzorjem teške današnjice toliko nabujao. Diljem cele naše lepe zemlje treba da u rotarski obrađena polja bacimo seme rotarske ljubavi i rotarskih načela, treba da rotarskim plugom, branom i svima drugim oruđima časnog života i poštenih dela prionemo na posao, kako bi nam žetva na idućoj distrikt-

Budući guverner brat dr. Belajčić na Plitvičkim jezerima, na povratku iz Dubrovnika

noj konferenciji bila izobiljna i naša rotarska skladišta puna bogata duhovna, roda.

Ne zaboravimo reči umnog našeg Božidara Kneževića: Da je znoj sa čela ona blagotvorna kiša, koja čini da raste seme civilizacije. I ne zaboravimo na, ono, što je na jednom mestu rekao Dostojevski: Da onaj, ko hoće da bude koristan i da čini dobro delo, to može učiniti i vezanih ruku.

Ja verujem, da mi rotari to i hoćemo i možemo. Mi hoćemo, da služimo, a, to će reći da budemo drugome od koristi: I u klubu gde je naše toplo rotarsko ognjište, i u zvanju gde svojim ličnim primerom hoćemo da postavimo načelo poštenog i časnog privređivanja, i u zajednici čije

Dl