Jugoslovenski Rotar

О трогодишњици смрти

Вит. Краља Александра |. Ујединитеља

Реч Д-р Свет. Михајловића, претседника Ротари Клуба Панчево, на седници Клуба од 6 октобра 1237.

Деветог овог месеца навршава се три године од трагичне смрти Витешког Краља Александра |. Ујединитеља.

Сва хумана и патриотска друштва сетиће се тога дана овог великог човека и знаменитог владаоца, па бих желео и ја у нашем Ротари Клубу о трогодишњици Његове трагичне смрти да кажем неколико речи искреног признања, поштовања, дивљења и хвале сени Његовој, коме је судбина доделила ту част, да погине на послу изграђивања светскога мира.

Није Га погодио непријатељски куршум, кад је млад и одушевљен предводио у Балканском рату јуначку српску војску, доводећи је до победе.

Није Га покосила смрт, кад је, и неодморивши се честито, излагао Свој живот у светскоме рату надмоћнијем непријатељу, не штедећи нимало Себе и подносећи заједно са Својим народом у повлачењу преко албанских гудура највеће напоре и патње, већ је срећно дочекао плод великих жртава и победоносно ушао у ослобођену и уједињену земљу Свога народа.

Али је неумитна смрт дошла изненада, као гром из ведра неба и уграбила нам Га подмукло из загрљаја великог братског француског народа, где је од најамничке зликовачке руке погинуо, заједно са француским државником Барту-ом, у моменту кад јее њиме сарађивао на изградњи и учвршћењу светскога мира.

Трагичан случај, који баш ми Ротари морамо искрено ожалити и сетити се сваке године тога датума и те мученичке смрти, којој нема сличног примера у историји света. Та краљевска жртва даће нашем народу нову снагу за рад на даљем изграђивању наше отаџбине, а нама Ротарима потстрека за даљи систематски рад на учвршћивању светскога мира.

Јунак без страха, чије је родољубље легендарно, а свест о дужности била тако развијена, строг али праведан, доброг срца, без страсти и порока и у личном породичном животу строго моралан, Он је могао бити носиоц велике идеје, за коју је и живот Свој дао.

Позната чврстина Његове воље и ведрина Његовог духа давале су Му снагу да издржи све напоре, патње и искушења три тешка рата и да се победоносно врати у Своју земљу.

Провео је златну младост у рату, а вративши се победоносно у отаџбину, имао је у једном тешком и судбоносном периоду наше историје стално пуне руке посла, на сређивању мутних прилика у земљи, на стишавању племенских раздора и политичких страсти и ue решавању тешких политичких, привредних и друштвених про-

лема.

Од Свог узвишеног Родитеља васпитан у демократском духу,

7