Jugoslovenski Rotar

pored ostalog trebao da donese i socijalni mir stvaranjem ustanove Medunarodne konferencije rada, pristupile su mnoge drzave stvarnom uvodenju osmosatnoga radnoga dana, odnosno 48 satne radne nedelje, barem u trgovini, zanatstvu i industriji. Poznato je da je baš prva Međunarodna konferencija rada u Washingtonu, kojoj sam imao саз i da ja pripadam kao član naše delegacije, donela konvenciju o osmosafnom radnom danu odnosno 48 safnoj radnoj nedelji, koja je sa strane velikoga broja država usvojena. U našoj zemlji donesena je još g. 1919 Uredba o radnom vremenu, koja je sfvarno samo usvojila bila razne uredbe i odredbe pojedinih pokrajinskih vlada donesenih odmah iza Ujedinjenja. G. 1922 donesen je Zakon o zaititi radnika, koji obuhvata i odredbe glede radnoga vremena, a koje se osnivaju na načelu osamsafnog radnog dana odnosno 48 satne radne nedelje u frgovini, indusfriji i zanatsfvu.

Koji su socijalni razlozi za skraćivanje radnoga vremena i koje su socijalne prednosti skraćivanja radnoga vremena? Ponajprije treba da se ufvrdi da skraćivanje radnoga vremena ne preisltavlja nikakve apsolutne vrednosti, veé je skroz relativne vrednosti, uslovijeno svim okolnostima i prilikama pod kojim se sam rad vrši; tu dolaze u obzir i čisto lični elementi, kaošto je pitanje spola, godine Zivota, pa i same rase, nadalje elemenfi podneblja — jer za radno vreme nije svejedno da li se radi u fropskim ili u polarnim krajevima ili u srednjem pojasu, — itd. itd. Polazeéi sa prilika našega podneblja i naše civilizacije, sigurno je da dužina radnoga vremena uliče na fo kako će se udovoljifi opće potrebe kulturnoga Zivota. Smatrajuci i sam rad aktivnom manifestacijom u socijalnoj zajednici naroda i države, treba da racno vreme odgovara onim granicama koje će sačuvali felo i duh od premorenosti i ostavili još toliko svežine, da čovek može da sudeluje bilo aktivno bilo pasivno u svim ostalim manifestacijama narodne i ljudske zajednice. Ne može i nije svrha života samo proizvodnja materijalnih dobara, niti se moze tom cilju Zrtvovati sva ostala sadržina |judskoga Zivota. Samo onaj rad koji se kreće unutar socijalnih potreba i koji nije diktovan isklju¢ivo samo materijalnim ciljevima, moze da oplemenjuje čoveka. Rad ne sme čoveka da zarobi i da bude idolom svega ljudskoga nastojanja. Treba da se čuvamo od ioga da postanemo robovi rada i mašina. To možemo samo onda poslići, ako radno vreme fako udesimo, da nam oslane toliko vremena da možemo živeti i kao ljudi. Jer naše je da budemo u prvom redu ljudi, da izgradimo sebe i svoju zajednicu i da uklonimo iz života sve što čoveka ponižuje, šlo ga lišava mogućnosti da živi kao čovek. Tu je visoki socijalni poziv čoveka i svako, ko doprinosi pa i najmanje fome da na tom podrucju родето koji korak napred, može ponosno da o sebi kože: da je i lu ispunio svoje radno vreme.

Razume se po sebi da je skraćivanje radnog vremena najviše pobijano sa stanovista interesa narodne privrede. Otkada je uopse pokrenuto pilanje skraćivanja radnog vremena, uvek se govorilo: propašće narodna privreda, jer €e se umanjiti prizvodnja, a time | narodno blagostanje, i budućnost se gledala najcrnjim bojama. Tako je bilo kad je plemeniti Robert Owen poveo borbu za skraćivanje radnog vremena, koje je onda trajalo i 14 i 16 pa i vise sati, tako je bilo i onda, kad je

100