Jugoslovenski Rotar

klubovima na upotrebu s tim da po upofrebi vrate, kako bi se istim primerkom koristili i drugi klubovi. Na isti nacin bi se postupaio sa pojedinim vaznim predavanjima odrzanim u pojedinim klubovima. Lisia prevodnih tema i originalnih predavanja redovno bi bila publikovana u jednoj specijalnoj rubrici časopisa.

5) Odredifi stalne saradnike za pojedine sfruke, naučne discipline i socijalne probleme našeg distrikta.

6) Svesti na najmanju meru klupske izveštaje o pojedinim priredbama i na laj način sivorifi više mesfa za rofarsku ideologiju.

7) Naći iz svakog mesta bar po nekoliko pretplatnika i oglasivaca nerotara i tako poveéati rentabilitet lista. Time bi časopis dobio siri publicitet i vecu tirazu.

Ovakvom reorganizacijom kiubovi bi bili oslobodeni umnoZavanja svakog predavanja i slanja svima klubovima. Clanovi pojedinih klubova ne bi morali iste časopise prevoditi i teme obradivati radi referisanja svome klubu, već bi — ako nisu sfalni saradnici— fo vreme upolrebili na druge rofarske delatnosti.

Pilanje izdavanja jednog godišnjeg almanaha za inostrane klubove

i disfrikte — nameće se samo po sebi. Broj primeraka kretao bi se prema broju klubova u sve{u. Finansiranje bi palo srazmerno na sve klubove ili, u krajnjem slučaju, sve članove, čiji bi jedan nov izdalak od

5.— din. mesečno bio dovoljan da pokrije froškove oko ove publikacije. A toliki prinos nije osetan za pojedinca. Pri tom on je vredan žrive, jer se tiče dubljeg poznavanja s braćom. Publikaciju bi irebalo režirafi na 2—3 strana jezika uporednog teksta, kako bi ga Sito veci broj inostrane braće koristio bez teskoéa.

Sadrzinu ovog godišnjeg almanaha činio bi na’ rotarski Zivot i rad i naša zemlja. Kroz njega freba braća da upoznaju: našu zemlju, koja je u prirodnim lepotama bogatija od ma koje druge; naš Rur gde dan i noć vri kao u mravinjaku živo? crnih silueta, čije qarave ruke krune srebro i zlato i sigaju u opšfi frezor; našu domaću radinost čiji su produkti predmet pažnje i ukusa elitnih centara Evrope i Amerike; naše umne velikane: Rudera, Teslu, Pupina i dr. koji svojim izumima služe celom čcvečansivu; našu umetnosf koja kroz Meširovića i druge pokazuje drugima nedosfižan sflepen umehfničkog sivaranja; nenadmašivu dušu našeg naroda isklesanu u desetercu; Zivot nas, misli i osećanja naša, nas same u celosti — treba preko njega da upoznaju naa braca iz inostranstva.

Ta grada, pored rotarske delatnosti naseg distrikta, treba da Cini srž ovog almanaha. U slici i reči, iskazanoj snažnim perima, treba u svesti ostale braće da dočaramo sliku naše države i našeg naroda, da ih zainferesujemo, da im zagrejemo srca i fako damo mogućnost da nas upoznaju i zavole.

Ne zaboravimo, braćo, da nam je osnovna dužnost međusobno upoznavanje i međunarodno služenje. To niie moguće potpuno osivarili bez jednog ovakvog godlšnjeg ili polugodišnjeg časopisa. Zbog foga i iznosim i ovu ideju pred vašu savest, od koje jedine zavisi hoće li ona biti plodonosna ili će ostati samo lepa želja.

Naša rofarska štampa će odgovoriti i jednom i drugom svom zadatku jedino ako bude celishodno organizovana i ostvarivana. Ona to

42