Jugoslovenski Rotar

Napomenuo sam u počefku ovoga referafa da se o nasim gimnazijama dosta piše i govori — negafivno. Svaki objektivan čovek mora priznafi da fu ima i opravdanih, ali dosta, i više neopravdanih zameraka.

Današnje gimnazije ne rade pod istim prilikama kao što su гаdile, recimo, samo pre 30 godina. Sve pojave drušfvenog i javnog živofa su redovno i uvek rezulfaf prilika i ljudi u kojima pojedine društvene ustanove žive i rade. -

Pre svega da vidimo kako je izgledalo naše, i ne samo naše nego uopšle ljudsko društvo pre Velikoga rata. Društvo je tada bilo stabilizovano sa čvrsto i jasno obeleženim odnosima i određenim pojmovima u svima oblastima društvenog živofa, u privredno-kulfurnoj, moralnoj i upravnoj oblasfi. Materijalni uslovi društvenog razvifka omoguéavali su u skoro taéro obelezenim granicama i odnosima i prema utvrdenim pojmovima nesmetano kulturno i prosvetno uzdizanje i napredak. Uporedo sa bujnim druStveno-privrednim razvitkom napredovala je i nauka i znanje, koji su tada bili uslov drusStvenog napredovanja uopšte.

Zato je ranije, prvi i glavni zadatak škole, u našem slučaju prvenstveno gimnazije, da ucenicima pruzi Sto vise znanja. DruStvo sa svojim uivrđenim redom i poretkom, razvijenom ideologijom i bogatom kulturom davalo je svakom svom ¢lanu mnogo prilika za kultivisanje i podizanje duha, a porodica je vodila svu brigu o moralnom i duSevnom vaspifanju svojih članova.

Svi ti činioci bili su čvrsto povezani i činili su ne samo idejnu, nego i moralnu i kulfurnu celinu. Vaspitni rad i napor škole bio ie jasno odreden, relativno i uproSéen i ne samo da je bio malo, ili ni malo ometan, nego su taj rad mal’te ne svi ostali Cinioci pomagali i unapredivali. Danas nije tako. Poratno doba donelo nam je velike promene i perturbacije. DruStvo je uzdrmano u svojim temeljima. Drustveni odnosi su duboko poremećeni, ekonomski i socijalni napredak ili ide nesrazmerno brzim i lakim fempom, da najedanput zastane, surva se u propast i unisti mnoge eksistencije, ili da se opet polako i muéno podize i pokuSava da dosegne brzinu i porast vremena, koje je doslo neposredno posle Velikog rata. Mnoge ,,utopije”’ postale su stvarnosi, neke od njih krvava i te&Ska, krvevija i strasnija od one, Sto su je njeni izumitelji i ideclozi mogli i zamisliti.

Sve te i take promene pogodile su, možda najteže i najjače, osnovu drustvenoga Zivota, porodicu. Samo se sobom razume, da te promene imaju najvećih reperkusija, i na najvažniji, ali ujedno i najsloženiji zadatak i najtezi posao porodice, na podizanje i vaspitanje dece.

Isto tako kao porodica sve fe nevolje i pofrese oseća i skola, svaka škola, pa i srednja. Sem foga današnje škole imaju još velikih nezgoda i feškoća. Ranije, gimnazije su za svoje pofrebe imale dobre i dovoljno prosfrane zgrade, danas u zgradama namenjenim za najviše 500 učenika ima preko 1000, pa i više đaka. Svaka qimnazija bila je za ono vreme dovoljno snabdevene učilima, bibliofekama, zbirkama, geografskim kartama itd. Danas medutim uéila su modernija, komplikovanija i mnogo skuplja i pored najerecih potreba i snabdevanja škola ogrevom i osvetljenjem, dobar deo naših gimnazija od učila ima škol-

69