Jugoslovenski Rotar

прашине још приликом доношења у лонцу, торби оскудно покривеној или застртој.

Дакле, највише се једу зачини: лук, паприка, сув хлеб, проја, посан сир да се стомак било чиме надражи, да се може узети та сувопарна храна. Зими је храна сувише тешка и масна. У опште узевши начин живота са многим обичајима веома често није у сагласности са рационалном исхраном. Док се дугим постовима слаби организам, нарочито због тога, што је посну храну теже и скупље припремити, да квалитативно одговара потребама организма, дотле није ретка неумереност у јелу и пићу, приликом разних гозби и приредби. Тако се и иде из једне крајности у другу на штету сопственог организма.

Разлог да се наш сељак слабо храни за време највећег рада није у томе што наше сељанке незнају кувати, него наше сељанке немају времена због пољског рада да обраћају пажњу на спремање хране; — она умеси хлеб, стави лонац пасуља или другог варива, мало сира, паприке и сланине ако има.

Рад. Рад на селу је поглавито у кући, у пољу и око стоке. Ни у једној грађанској професији, може се рећи, један сталеж не уноси спонтано мн у толикој мери самога себе у своје занимање као сељачки сталеж, нарочито за време великих пољских радова. Сељак, говорим о његовој претежни већини, апстрахује за то време како своје, тако исто и здравље своје породице. Познато је свима лекарима који одржавају тесан контакт са селом, да у времену пољских радова сењаци изузетно долазе лекару ради лечења, већ чекају да среде своје послове и тек онда помишљају на своје здравље, а то бива обично доцкан и свако лечење чине илузорним. Док се не среди летина све се друго оставља на страну и сви укућани и младо и старо морају да учине максималне напоре, да се посао што пре оконча. Ту се не прави никаква разлика између жене и човека, између сасвим здравих особа о оних, који већ имају неке мане.

Рад у кући се за време пољских радова за час сврши, или се и пе дира или се оставља од недеље до недеље када се чисти, тресе и пере. У то доба највећи посао заузима спремање хране и пега стоке док се на пегу чељади на своју личну хигијену — чистоту тела и одела — не обраћа пажња. Жена, која треба да је стуб куће мало се задржава у њој лети због пољских радова, а како је само здрава и добро уређена кућа извор здравља, то је јасно да на селу чељад често побољева само услед неуредности у кући. Непроветрена и непочишћена кућа, неистресене ствари за спавање, неопрано и поцепано рубље, одећа и обућа и слаба исхрана су последице недовољног рада у кући, што опет доноси разне болести.

Да кућа буде извор здравља, треба у њој жена посведневно да ради, а да она то успешно изведе, треба у првом реду да буде поштеђена од других послова и да је зато обучена и просвећена.

Исто тако жене, које су при крају трудноће, која је скоро родила, или има периоду, треба да се поштеди од сваког тежег, а нарочито пољског рада. На то се не пази, те жене поред осталих узрока, на селу се често разбољевају, пате и умиру, раније него жене у варошима, није ни чудо, када се жена често и на њиви порађа. Она која је родила, већ 2—83 дана после порођаја иде на пољске радове, носи дете у поље на сунцу и прашини, без купања, без неге.

425