Jugoslovenski Rotar

~

за добро и слободу свога народа, своје српске нације, Ти си био међу првима. Ово Твоје дело други ће описати достојно. Ја хоћу, као ротар, да речем овде данас да се међународном братству може служити само кроз службу и преко службе свом народу и својој нацији.

Потребно је то данас, више него игда нагласити, драги мој Милане. Не може нико волети човечански род ко није научио љубити свој род. Многе су марке међународне солидарности и братства данас. Многи се горде и поносе часним именом међународног службеника. Али запитајмо сваког од њих: Може ли ко љубити човечанство, човечност, ко сеје раздор, мржњу, злобу и смрту свом народуг Зар може осећати неко љубави према странцу, ко нема љубави према целом свом народу, према свима редовима, свима класама и свима слојевима свог рођеног народа» Не. Истинско човекољубље почиње од најближег, од свог најрођенијег. Само ко осећа свој народ као вредност, тај ће умети волети, поштовати и ценити и туђе. Ко буде умео бити истински народољубац у доситејевском смислу, а то значи на савременом језику, ко буде умео бити истински демократа, као што си Ти био, тај ће умети бити истински службеник међународног братства. Идеал братства, којим опасују Ротари цео свет, људе свих раса и свих поднебља, плод је високе цивилизације и културе хришћанске Европе.

У тој служби Те знамо, у њој смо Те заволели и научили поштовати. Твоја реч међу нама ротарима била је љупка и мила кад се неговало осећање браства и солидарности, или кад се радило о делу, о раду, о истрајности, о прегнућу у оквиру ротарских дужности, Твоја реч је умела бити и оштра. MH такву смо је радо примали, јер смо знали да иза Твоје оштре речи стоји оштра и бистра мисао, која право гледа циљу и јасно га види. И Твој ход ка циљу је био прав. Зато смо Те и слушали и ишли с Тобом здружени ротарском солидарношћу и братством љубављу.

Зато смо данас тужни и жалосни што Те губимо лично. Али смо горди што Твоје ротарско дело остаје међу нама, као наша вредност, наш понос. Зато Ти, Милане, хвала.

Није само Ротари клуб где сам сарађивао с Тобом. И Скопско научно друштво и Српско просветно и културно друштво Просвета жале за Тобом и Твојом сарадњом. Скопско научно друштво губи у Теби свог Редовног члана, а Просвета свог првог претседника. У Скопско научно друштво Те је увело Твоје лепо перо, којим си дуги низ година служио свом роду одлично, а у »Просвету« Те је увела, још у неослобођеној отаџбини, љубав ка српској просвети и српској књизи и писму. HM Твоји другови из Скопског научног друштва и Просвете праштају се данас од Тебе преко мене. И у њихово име, као и у име Твоје браће ротара кажем Ти, драги наш Милане, последње Збогом.

Слава Ти и лака Ти била слободна родна груда!

395