JUS informacije

informacije „Z

JUGO ı

1. JUN 1976. BEOGRAD

KVALITET – STANDARDIZACIJA — POTROŠAČI

Vezu između kvaliteta proizvoda i usluga i potrošača izvrsno je izrazio dr Tihomir Vlaškalić, predsednik CK SKS, na X jubilarnom jugoslovenskom savetovaniu o kvalitetu, koje je imalo za moto temu: ,,Kvalitet i zaštita potrošača“ rečima: „Obeležje kvaliteta proizvoda i usluga je dvostrukog, odnosno sintetičkog karaktera, tj. izražava valjanost upotrebne vrednosti proizvoda kojima se zadovoljavaju ljudske potrebe i veličinu vrednosti {odnosno njen novčani izraz — njenu cenu) od koje zavisi dostupnost potrošaču. Prema tome, nije kvalitetno ono što je samo jeftino kao ni ono što je opet samo tehnički i tehnološki — perfektno. Između takozvane poslovne ili špekulantske manipulacije u prvom slučaju i tehničkog egzibicionizma u drugom, treba tražiti i braniti celovito obeležje kvaliteta u konkretnim drušiveno—istorijskim uslovima. Kada je o tome reč očigledno je da su u pitanju protivrečnosti | protivrečni interesi između proizvođača i potrošača, između proizvodnje i potrošnje. Ta se protivrečnost ne može ukinuti sve do one još daleke faze društvenog razvoja koju će — između ostalog— karakterisati obilje proizvoda za zadovoljenje ljudskih potreba. Danas je pitanje kako se ta protivrečnost razrešava još bliže: koje mogućnosti i mehanizme društvo može da upotrebljava pri tom razrešavanju u funkciji neprekidnog podizatija kvafsteta u njeaovom celovitom izrazu.” Na X savetovanju o kvalitetu su uloženi posebni napori da se pronađu rešenja za razrešavanje ovih protivrečnosti. U ovim traženjima između kvaliteta i potrošača potenciranag je standardizacija, kao jedna od nezamenljivih veza, Što se vidi i iz zaključaka sa ovog savetovanja koji se odnose na standardizaciju i njen doprinos ovoj akciji, a posebno:

a) U fazi kada se kvalitet stvara i ugrađuje u proizvode i usluge standardizacija treba (propisima, standardima, uni fikacijom, tipizacijom i sl,, u OOUR i svim drugim složenijim oblicima udruživanja rada, da prvenstveno deluje na kvalitet, radi poboljšavanja planiranja, projektovanja, konstrukcije, tehnologije, metoda rada kontrole kvaliteta, organizacije kontrole kvaliteta itd. Ovim delovanjem se može uticati na ekonomičnost privređivanja, produktivnost, ostvarivanje nivoa kvaliteta i racionalno ponašanje udruženih radnika koji su u isto vreme i proizvođači i potrošači.

b) Zakonskim regulisanjem, tehničkim propisima ı slandard, ma, organizovanim nadzorom kvaliteta a posebno siste mom atestiranja u t i cat ı da se ne puste u pu? omet, a ako su već dospeli, da se efikasno odstranjuju ız prometa proizvodi i usluge koji ne zadovoljavaju propisane zahteve u odnosu na kvalitet. Ovo se posebno odnosi na p'oizvode čiji nedovoljan ıli loš kvalitet može da ugrozi zdravlje ı život Čoveka, sredinu u kojoj čovek živi, Lezhednost zemlje ı vredna materijalna ı kulturna dobra.

c) Samoupravnim sporazumevanjem, a u potrebnoj meri ı zakonima, propisima ı standardima requlisati gajantn: rok, obavezu obezbeđenja rezervnih delova ı servisa za Coo

obezbediti

zamene neispravnog proizvoda, pakova'je, skladištenje,

radni vek proizvoda, način rekidm:,dr\ja označavanje itd

d) Treba uložiti napore da se u Nacrtu zakona c standardiza ciji i ostalim zakonima ı propisima unose odredbe o kvalitetu proizvoda i usluga koje odgovaraju sauašnjem stepenu razvoja našeg društva, potrebama priv'uctle |

potrošača ı zahtevima Izvoza i uvoza.

FORUM ZA POTROŠAČE MEĐUNARODNE ORGANIZA. CIJE ZA STANDARDIZACIJU

U septembru 1976. godine, ISO će pr: skupštine održati značajnu međunarodnu konlerenm,Ju sa temom „STANDARDI ZA POTROŠAČE DANAS ı SUT

RA”. Konferencija će se odižati u Londonu 9. ı 1) septe,n

svoje Geme;alne

bra 1976. u organizaciji Britanskog instituta za standardnizaciju (BSI).

U savremenom svetu odluke svakodmevno dqG;iOse vlada, službeni organi, industrija | trgovina , iste uliCu mu ZŽivOLl potrošača. Sve se više uvida da potrošaći imoJu piavo sudelovanja u donošenju ovih odluka ı da o njima budu informisani.

Organizacije za standardizaciju u celom svelu :znalaze načine

da odgovore željama potrošača za učestvovanjern u „IDI Onld-

ma stanaarda, standarda koji se ne odnose samo ma DrOIZvOLe

za široku potrošnju, već i na sveukupnu okolinu u kojoj Čovek

zapotro,ače 1976. će razmatiati pažljivo različite