JUS standardizacija

156

STANDARDIZACIJA

sistem” mehaničkih i elektromagnetskih veličina. Tako je sistem CGS sa, tri osnovne mehaničke jedinice bio prihvaćen kao univerzalni fizički sistem mera.

Tek mmogo kasnije ova se pretpostavka pokazala pogrešnom. Učinjena ma početku razvoja elementarne teorije o elektricitetu i magnetizmu, ona je ignorisala činjenicu da su magnetski permeabilitet kao i dielektrična: propustljivost veličine i koje imaju određene dimenzije za koje je potrebno odrediti jedinice.

Merni sistem CGS nazvan je »apsolulnim« sistemom ij. sistemom koji se bazira na apsolutnim, nepromeni jivim veličinama i koji ima univerzamni karakter. To je sistem koji je duboko ušao u naučnu praksu i literaturu. Medutim, praktično ostvarenje elektromagnetskih jedinica, neposredno iz osnovnih mehaničkih, naišlo je na ogromme teškoće. U nastojanju da se pitanje reši na praktičan i jednostavan način, na čikaškom Ikongresu električara 1893 godine doneta Je principijelno pogrešna odluka da se definišu etaloni elekTričnih najvažnijih jedinica. Da stvar bude još gora definicije su date za tri jedinice —_amper, volt i oin tj. za jedinice veličina koje su međusobno određene zakonima oma. Kasnije, korigresi su donekle ispravili ovi: grešku i odredenije su povezali teoretski osnov apsolutnog sistema sa praktičkim definicijama. Međutim, i oni su potvrdil: stvarnosi postojanja dva iparajelna merna sistema tj. apsolutnog i novog, prakličnog sistema koji je poznat pod imenom »Medunarodnim« sistemom i koi je u stvari sistem eta:ona nepovezan sa: apsolutnim sistemom.

Kasnija nastojanja da se međunarodnom sistemu etalona oduzme negova empiričnost i da se međunarodni elaoni definišu neposredno na osnovu apso!ulnop sistema, do poslednjeg vremena, tj. do predloga Giorgija, nisu urodila plodom, jer Je i sam apsoluini sistem suviše jasno ukazivao na svoje nedoslednosti.

Giorgi je bio prvi koji je zaključio da tri osnovne veličine nisu dovo:jne za sistem e:ektričnih i magnetskih mera. Godine 1901. on je objavio predlog: novog sistema jedinica sa četiri osnovne jedinice '(Atti dell Ass. Elektrotehnika Italijana 1901). :

Giorgi nije bitno izmenio same jedinice, on je samo dodao čelvriu osnovnu jedinicu, električnu, pri čemu je predložio da ova jedinica bude, om, alj je naglasio da |e izbor četvrle jedinice principijelno irelevantan. Bitno je da ona bude izabrana izmedu električnih jedinica.

Međutim, i u predlogu ostalih mehaničkih jedinica, Giorgie je izmenio karakter dosadašnjeg sistema. Osmovne veličine ostale su isle tj. dužina, masa i. vreme, ali stare. jedinice zamenjene mnovima, umesto centimetra i grama uzeti su metar i kilogram. Takav izbor, pre svega, dovodi do jednog sistema za praksu veoma pogodnih jedinica. Zatim, jedinica energije nije Više erg, već džul, koji je neposredno ekvivalentan električnoj energiji izraženoj u amper-voltisekundama. Ovoj veličinj (energiji) predstoji mesumn jivo veoma značajna uloga u modernoj metrologiji kao osnova: koja povezuje sve grame fizike.

Današnji međunarodni sistem wmije u potpunosti onaj isli kako ga je predložio Giorgi 1901 godine. Za proteklih

49 godina mnogi pojmovi su jasnije fiksirani i mnoge nejasne tačke su razjašnjene. Jedan od osnovnih nedostalakz

prvobitnog predloga bila je težnja da se kao baza usvoj

sistem etalona za sve čeliri osnovne veličine uključivo

električnu. ]I danas ima mnogo pristalica prihvatan js baš takvog »sirovog« predloga Giorgija (vidi, na primer Denkschrift uber die Einfuhrung neuer elektrischer Einheiter od poznatog nemačkog stručnjaka H. SteMwehra, 1946) S druge strane kao što sam ranije pokazao, postoji drug? tendencija, koja nastoji da ideju Giorgija svede ma običn:

»malu« racionalizaciju.

Potrebno je podvući da je osnovna ideja Giorgija, jednostavna i da!ekosežna u isto vreme, ostala je skoro netaknutom. Najvažniji postulat je nesumnjivo onaj koji govori c potrebi četvrte osnovne veličine.

Naša naučna javnost je jedva osetila prelaz koji teoretski izvršen još u 1948 godini. Naši praktičari Tisu SZ uopšte. oselili. Zakonski novi sistem nije |oš ni oformlien Prirodno sistem Giorgi ne unosi novine u dosadašnji sister jedinica. Pažljiva studija ipak pokazuje da ovo nije sasvim tačno i da će praktične posledice biti dalekosežne.

Pre svega, električne jedinice i ako su sačuvale siarz priznata imena nisu istovetne sa medunarodnim mi po veli čini ni po definiciji. Prednje će se osetiti pri radu u laboratorijama pri izradi preciznih instrumenata, zatim u naučniiT raspravama: i literaturi. Udžbenici fizike i elektrotehnike mnoge stručne knjige moraju biti u potpunosti preorijeninsani i prerađeni.

Za tehničara š za veoma široki krug lica raznih profesija naročito novima. naročite teškoće će preistavljali novz jedinica sile, mjuim. Do sada je u praktičnoj mehanici! bio u upoirebi sistem LFT, sa jedinicom 'ki!ogram (sile). Ova) sistem, ikao i sistem fteoretske fizike CGS sa jedinicama dina. neće se više upotrebljavati: Upotreba kilogram sile dovodila je do mnogih neprilika i do nepravilne upotrebe po?ma si:e i; mase. S druge strane ona izgleda neupućenom mnogo prirodnijom i jednostavnijom. u praktičnoj upotrebi od nove jedinice mjutna. Sigurno je da će projeklant mašina imal: mnogo nevolje sa neobičnom jedinicom veličine 1 'N (njuin) = 0.102 kg sile. Ma koliko su nezgodne ove pos:edice uvođenja novog sistema, njegove prednosti su ogromne. Uwmesto nekoliko nepovezanih. ili povezanih sumnjivim nilima sistema, nauka i fehnika dobijaju jedino unificirani i re'ativno logični OL mera.

Mi smo se sada zadržali na mehaničkim i elekiromamnetskim veličinama. Međutim, spomenuli smo da novj a3psolutni sistem ima univerzalni značaj i proteže se i na drume veličine. Tako na pr. Deveta generalna konferencija za mere protegla ga je i na toplotne veličine. I mnoge druge veličine, kao što su ma pr. sveilosne i termičke koje još uvek imaju zasebne empiriske jedinice ipak se baziraju indirektno ma sistem MKS. Nesumnjivo je da će naptiedna tehnička me renja preorijentisati i sve sateline sisteme i polpuno ih uključiti u zajednički sklop jedinstvenog apsolutnog sistema.

Prof. Giorgi je svojim radom postavio temelj takvom

'univerzalnom sistem i u mnogom doprineo njegovom oslva-

renju. Njegova zasuga u tom ipopgledu je neocenjiva. > | J

a i —

šlampanje završeno 20 decembra 1950 godine