JUS standardizacija

88

spoljašnjih i unufrašnjih metričkih i Vitvortovih navoja. Ing. Milan Cveinić za obrađene vijke. Tehn. Vladimir Vojinović za vijke za drvo.

Članovi komisije: Ing. Otokar Lisi, Stefanović i Tehn. Viktor Mohorić.

Sam način izrade predloga standarda poklapao se sa radom ostalih komisija (vidi bilten »Standardizacija« br. 7/52). Rad na izradi ovih predloga počeo je krajem 1949 godine.

Što se tiče primedbi na predlog standarda za vijke, njih su dostavile sledeće ustanove i preduzeća:

Tehn. Sava

Srpska akademija nauka — Mašinski institut, Beograd

»Rade Končar« — Tvornica električnih 'strojeva, Zagreb

Generalna direkcija vazduhoplovne ici ijĆ Beograd o

»Mašinoprojekft«, Beograd

Preduzeće »Prva Petoljetka«, Trstenik

Vojna pošta br. 3070, Žarkovo

Centralna uprava vojne industrije, Beograd

»Pranc Leskošek« — Tovarna metalnih konstrukcij, Maribor

Titovi zavodi »Litostroj«, Ljubljana.

Iz ovog pregleda učesnika vidi se da je broj diskutanata prilično mali, imajući u vidu razgranafost i proširenost primene vijaka u našoj privredi. T'akođe, pada u oči, da je iz Hrvatske i ovog puta učestvovalo samo jedno preduzeće, i to »Rade Končar«, a iz Slovenije dva, »Litostroj« i »Franc MT,eskošek«. Od proizvođača vijčane robe nije učestvovalo nijedno preduzeće. Putem časopisa i biltena »Standardizacija« više puta su pozivani na saradnju i dostavljanje primedbi, kako proizvođači, tako i potrošači vijčane robe. I pored toga, odziv je bio nezadovoljavajući. usled toga, moglo bi se dogoditi (dosad nismo Dprimili nikakve primedbe na definitivne standarde) da proizvođači ili potrošači, koji ranije misu dostavili nikakve primedbe, izjave izvesno neslaganje sa DOJedinim standardom. Istina, tu može biti i opravda– nih primedbi, ali je sasvim razumljivo da one mogu biti uzete u obzir samo kod izrade drugog izdanja standarda, s obzirom da je prvo izdanje već pušfeno u Dromet.

Od primljenih primedbi uzete su u obzir i obrađene sve one, koje su bile obrazložene jasnim i opravdanim razlozima.

Pre nego što pređemo na analizu samih primedbi, želimo. da podvučemo izvesne stvari. Naši standardi vijaka slični su i baziraju na nemačkim industriskim normama — DIN. Razlika je, uglavnom, u znacima označavanja, zatim u završefku vijka, koji je kod nas načelno koničan, a kod DIN-a sočivast i koničan; dalje, kod nas je manji izbor čelika od kojih se izrađuju vijci. Kod dimenzionisanja dužine navoja vijka (H) mi u istoj obuhvatamo i izlaz navoja (x) i završetak vijka (c... Cn); međutim, fo je kod DIN-a različito. Zatim, u izboru prečnika vijka (d), prečnici koji se ne preporučuju zadržani su, uglavnom, kod manjih veličina, pretežno kod izrade 3, a kod vijaka izrade 1 izostavljeni su. Kod izbora dužine vijka (I) naši se standardi ne podudaraju sa DIN-om, jer su neke veličine ispuštene usled rukovođenja opštom primedbom koja je upisana u svakom standardu, a ta je: da se vijci normalno izrađuju u dužinama za koje su težine navedene u tabeli. Po potrebi, vijci se izrađuju u svima dužinama navedenim u tabeli. Pored ovoga, kođ izvesnog broja standarda data je mogućnost da se dužine, koje u dotičnom standardu ne postoje, mogu stepenovati naviše, na 5 ili 10 mm.

U odnosu na objavljene predloge standarda izvršena je mala izmena, tako da smo predloge broj 249 i 244 izostavili iz razloga što sa obe strane imaju različit mavoj — red A i B — te bi konstrukter izgubio ono šio je želeo, 1.j. da poveća koristan prečnik i da smanji dejstvo zareza. Smatramo da ova dva predloga mogu biti zamenjena sa JUS M.B1.260, JUS M.B1.261 i JUS M.B1.262.

”

a STANDARDIZACIJA

Takođe je izostavljen predlog standarda br. 262, a za opštu primenu uveden je predlog br. 263 JUS M.BI. 210, jer ovaj prvi ne može da prima momente savijanja, pa. je nepodesan i opasan, dok sa drugi može zameniti na svakom mestu.

Prilikom definitivne redakcije ove grupe standarda zapaženo je da u predlozima nedostaju neki tipovi vijaka koji se u praksi koriste. Izdavanjem standarda JUS M.B1l.061, JUS M.BLl.062 i JUS

_ M. 81.280, ta je omaška ispravljena.

Verovatno će se još zapaziti da su neki fipovi vijaka za industriju potrebni, a da nisu standardizovani. Stoga se umoljavaju interesenfti, da takve slučajeve prijave Saveznoj komisiji za standardizaciju, radi naknadne izrade odgovarajućih standarda.

Isključujući gore navedene promene, Savezna komisija za standardizaciju načelno je stala na stanovište, da standardi treba da obuhvate sve predloge koji su objavljeni, razumljivo, rukovodeći se saglasnošću diskutanata.

wU odnosu na sam karakter primedbi, njih možemo podeliti na: terminološke, formalne i suštinske.

Što se fiče terminoloških primedbi, one su delimično poslužile kao osnova za usvajanje fermina korišćenih u definitivnim standardima.

Predlozi su u ftom pogledu, uglavnom, protivurečni, što delimično dolazi otuda, jer primedbe potiču sa raznih jezičkih područja. Takvi predlozi moćiće doći do izražaja prilikom izdavanja standarda koji će sadržati samo termine iz četiri jezička područja. Sve formalne primedbe koje se odnose ns nazive vijaka, komentare i napomene na kraju pojedinačnih standarda, pozivanje na nepoznate standarde JUS-8, na mejednoobraznost i neskladnost između pojedinih predloga standarda, štamparske greške, klišea, oznake, slova itd., uzete su u obzir prilikom definitivne redakcije standarda, ukoliko su bile obrazložene.

Neki od diskutanata stavljali su primedbe, zašio se izlaz navoja x — negde označava sa x. a negde sa xi. X označava normalni izlaz i primenjuje se kod vijaka izrade 2 i 3, a xi je dugi izlaz i primenjuje

se kod vijaka izrade 1, isključujući jedino JUS M. B1.230. Predlog br. 113 odložen je za docnije izdavanje,

a na njegovo mesto izdati su standardi JUS M. B1.007 i JUS M. B1.008. _

Jedan od interesenata stavio je prigovor na određivanje materijala za izradu vijaka u pojedinačnim standardima. Povodom toga, smatramo potrebnim da objasnimo, da materijal naveden u standardima preistavlja. materijal iz koga se odnosni vijci normalno izrađuju. Ali, to ne isključuje mogućnost da Kkorisnici standarda poruče po potrebi vijke iz bilo koga drugog materijala, koji će biti predviđen u standardu » Tehnički propisi za izradu i isporuku vijaka i navriki«, koji će biti naknadno izdat. — Ovaji stftandard obuhvata dovoljan broj vrsta materijala za zadovoljenje svih pofreba (vidi predlog br. 272, Časopis »Standardizacija« br. 10/51).

U predlozima standarda bilo je predviđeno stepenovanje dužine vijka ... 12, 14, 16, 18... itd. Na predlog nekih inferesenafta, stepenovanje je izmenjeno na ... 12, 15, 18... itd., čime je postignuto smanjenie asortimana.

Od strane nekih diskutanata pokrenuto je pitanje standardizovanja vijka sa Vitvortovim navojem. To je jedno pitanje od dalekosežnog značaja, čije je rešavanje moglo usporiti izdavanje standarda vijaka sa metričkim navojem. Zbog toga, zasad nije izdat nijedan standard za vijke sa Vitvortovim navojem, što, međutim, ne isključuje mogućnost da to bude naknadno učinjeno u slučaju uslovljene potrebe. Savezna komisija za standardizaciju stoji na gledištu da vijke sa Vitvortovim navojem treba standardizovati samo u slučaju neosporno dokazane opravdanosti.

Tehn. Vidan Nikolić