JUS standardizacija

TANI

HI}

a ; eš o

BILTEN SAVEZNE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU — BEOGRAD

Godina 1952

DK 389.6:025:4 (497.1) OZNAČAVANJE

od Savezne komisije za standarđizaciju tražena su sa više strana objašnjenja, šta znače oznake koje se daju jugoslovenskim standardima, na primer JUS M.B1.050. Istovremeno bilo je i prigovora, da su te oznake suviše duge i komplikovane i predlagano je, da se standardi označavaju prosto rednim brojem i sl. Povodom foga, ukazuje se potreba, da se objasni smisao usvojenog sistema označavanja jugoslovenskih standarda i da se obrazloži usvajanje toga sistema.

Sistem „označavanja jugoslovenskih „standarda usvojen je posle iscrpne diskusije, u kojoj je uzeo učešća veći broj stručnjaka, pretstavnika tadašnjih centara za standardizaciju raznih privrednih grana. Pristupajući rešavanju toga pitanja, prvo je trebalo rešiti načelno pitanje: da li standardi treba da budu označavani prosto rednim brojem izlaženja, ili ih treba označavati po nekom sistemu, koji bi proisticao iz klasifikacije standarda, s obzirom na materiju koju oni obrađuju? Za prvo rešenje govori njegova jednostavnosi, za drugo — sve osfalo. Koji su glavni razlozi Koji govore za sistematsko označavanje standarda? | = | Prvo, takvim označavanjem je veoma uprošćen i olakšan rad lica· koja su zadužena čuvanjem i rukovanjem ·zbirke standarda. -Prirodno je da zbirka standarda, koju treba da ima svako privredno preduzeće, treba uvek da bude tako sređena, da se potrebni standardi lako i brzo mogu da nađu. Prirodno je takođe, da standardi budu sređeni po svojim rednim projevima, odn. po redu svojih oznaka. Kada bi standardi bili označavani rednim brojem izlaženja, onda bi se grupa standarda koja obrađuje jednu materiju, na pr. vijčanu robu, morala ftražiti na najtih standarda bio složen po redu izlaženja. Naprotiv, kada se standardi označavaju po određenom sistemu, onda se cela grupa standarda o jednoj materiji nalazi po svojim oznakama zajedno, pa se i iz zbirke vadi kao grupa, neuporedivo brže i lakše nego u prvom slučaju.

Drugo, sistematskim „označavanjem standarda veoma je olakšana upotreba standarda od strane lica koja ih koriste. Vrlo je čest slučaj, da su korisniku standarda potrebni svi standardi koji obrađuju izvesnu materiju, na pr. svi standardi o čeličnim cevima, da bi mogao da izabere najpodesniji standardni tip i dimenzije za neku određenu potrebu. Ako su standardi označeni rednim brojem izlaženja, onda je potrebno utrošiti dosta vremena, da se u registru iznađu svi brojevi standarda koje treba tražiti iz zbirke. Naprotiv, u slučaju sistemafskog označavanja standarda freba znati samo oznaku grupe, da bi se dobili svi željeni standardi, 1. j. svi standardi grupe. Ušteda vremena i truda toliko je očevidna, da je nije potrebno dokazivati.

Kao što se vidi, razlozi koji govore za sistematsko označavanje standarda toliko su ubedljivi, da dovoljno objašnjavaju zašto je. za jugoslovenske stan-

STANDARDIZACIJA

Septembar

Godina 1952 Br. 9 Sfrana 705—178

Broj 9

JUGOSLOVENSKIH STANDARDA

darde usvojeno sistematsko označavanje. Isti nELJGAL bez sumnje, rukovodili su i mnoge druge zemlje da uvedu sistemafsko označavanje standarda (SAD, Fran= cuska, Italija, Švajcarska i druge).

Kad je odluka pala za sistematsko označavanje, trebalo je rešiti pitanje sistema. Pre svega pitanje, da li samo cifarske oznake, kao što imaju na pr. Švajcarska i Italija, ili oznake kombinovane iz slova i cifara, kao na pr. u francuskim i američkim standardima. Odluka je pala za ovo drugo rešenje, jer kombinovane oznake daju mogućnost defaljhijeg rasčlanjavanja materije, pri istom broju znakova oznake. To proističe iz činjenice da se jednim slovnim mestom u cifarskoj oznaci može razlikovati najviše 10 grupa klasifikovane materije (decimalni sistem), dok se jednim slovnim mestom, u oznaci sastavljenoj iz slova, može razlikovati onoliko" grupa, koliko slova ima u azbuci, odn. koliko se slova iz azbuke koristi. U sistemu, usvojenom za označavanje jugoslovenskih standarda, upotrebljeno je 20 slova i to na dva slovna mesta; prvom i drugom. Usled toga, pomoću oznaka koje sadrže šest slovnih mesta, omogućeno je rasčlanjavanje materije na 4 puta veći broj grupa, nego što bi bilo moguće pomoću čisto cifarskih oznaka sa istim brojem slovnih mesfa, dakle, pomoću šestocifarskih oznaka. Sem foga, kornibinovane oznake pamte se lakše (manje su monofone) i brže izgovaraju, nego čisto cifarske oznake.

Pošto je načelno usvojen način označavanja, Dreostalo je još da se reše detalji: broj slovnih znakova, niihovo grupisanje i način korišćenja u vezi sa klasifikacijom standarda.

Kao osnovno načelo klasifikacije usvojena je DpOodela standarda prema grani delatnosti, čije proizvode standardi obrađuju. dakle prirodna podela prema poreklu proizvoda. Kao. dopunsko načelo usvojena je podela prema nameni proizvoda, na koje se standardi odnose. Pri tom se pokazala potreba, da se neke grane podele, a neke spoje, u skladu sa obimom materije svake pojedine grane. Najzad, usvojena je sledeća opšta šema klasifikacije:

1. podela svih standarda u 20 grana;

9. podela svake grane u 20 glavnih grupa standarda; 3. podela svake glavne grupe u 10 grupa standarda; 4: svaka grupa može da obuhvati do 1000 standarda, koji se po potrebi mogu dalje pedeliti u proizvoljan broj podgrupa.

Ovom šemom klasifikacije želela se postići mogućnost da se izvrši najdalekosežnija podela standarda, a da se ipak obezbedi, da i standardi koji će biti donošeni u dalekoj budućnosti rnogu da budu uvršteni

· u svoje odgovarajuće grupe. Zbog toga je postavljen

Vrlo širok okvir, koji će u početnom periodu biti popunjen samo jednim malim delom. U tom okviru

Beograd, 1-X-1952